Теодосије - ЖИТИЈА
Пошто је прошла година како се тело светога чува у граду Трнову у земљиним недрима, часни и свеблажени архиепископ Арсеније, намесник светога на престолу, осетивши бол за светим као за својим оцем и учитељем, и дошавши благочастивоме и
А када се приближио са светим моштима светога, блажени архиепископ Арсеније са епископима и игуманима и са многим благородним изиђоше им у сретање, и достојно поклоњење светоме и светим његовим
Црњански, Милош - Сеобе 1
поменуо унапређење, него му је, напротив, до дубоко у ноћ, говорио о глупостима које је, путем, учинио потполковник Арсеније Вуич, и о нередима које починише приморски граничари, које је повео у рат Иван Хорват.
Дуж целе обале, све до војника Ивана Хорвата, добио је свега једнога лекара, да везује ране. Потполковник Арсеније Вуич, који је предводио два пука, слао му је сваки час официре да зајме новаца, јер су га пљачкали, при набавкама, а
Потполковник Арсеније Вуич беше му јавио да ће бити позвани у Беч, али се то после показа само празан разговор. Дани су пролазили у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И прјебихом здје четири лета, по злу добра чекајући и не дождахом, а от селе јединому Богу вједомо.« Стари патријарх Арсеније ИИИ, 1705, у писму једном руском бољару, пише о стању пресељеног српског народа у Угарској: »Бежећи дан и ноћ са
Српске црквене старешине потајно одржавају блиске везе са Русијом. Арсеније ИИИ, Мојсеј Петровић, Вићентије Јовановић у отпору против уније траже помоћ од православне Русије и из ње набављају
Жефаровићева Стематографïа за дуго време била је главни извор српске, па и бугарске хералдике. Арсеније ИВ по њој изрезао је свој грб, који је остао грб Карловачке митрополије; заставе у првом устанку и грб обновљене
Славе се и црвеним словима пишу у календару српски свеци: св. Сава, Арсеније И, Василије Острошки, Петар И Цетињски, Мајка Ангелина, Стефан Пиперски, Ђорђе Кратовац, итд.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
от места на место, аки корабљ в пучинах великаго океана бегствујемо. Арсеније ИИИ Чарнојевић, у Писму од 29. октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа. (Арсеније ИИИ Чарнојевић, Посланица из 1705) И Када озбиљни стручњаци за књижевност редовно греше у тако простој ствари
Станковић, Борисав - ТАШАНА
присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ
СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда? Улази клисар црквени. АРСЕНИЈЕ КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи;
ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо! Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту.
ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо! Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту.
Сви сте земља. МИРОН (прилазећи Парапути): Не бој се, ја сам ту. (Клисару): Што му ово не повади? АРСЕНИЈЕ Не смем, дедо. Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети.
Обрастао у браду, косу. Сав заудара на плесан, бурмут, дуван. Иза врата вири му завучен стари чибук. АРСЕНИЈЕ (уводећи га): Ту смо, ту, дедо. МИРОН (дрхтећи, поклецујући): Осећам, осећам, синко, да сам ту.
(Барата дубоко по џепу и вади прашину дуванску). Ох, опет ми нестао, опет ми неко попушио. Та, јуче напуних џеп. АРСЕНИЈЕ Ама, ти, дедо, ти док један чибук напуниш, сав дуван проспеш.
Силази Ташана, вођена и придржавана слушкињом. АРСЕНИЈЕ (на уво Мирону, као глувом): Ево хаџике, Ташане. (С поштовањем повлачи се у страну.
(Пипа се по џепу, Арсенију): Арсо, напуни ми и другу лулу. АРСЕНИЈЕ (показујући на његов џеп): Па нема, дедо. Отоич испросипасмо све.
Отоич испросипасмо све. ТАШАНА (Арсенију): Иди код Јована у чаршију и кажи да ти за нашу кућу дâ дуван. АРСЕНИЈЕ (полази).
И бојим се да се није у какву јаругу, у какво блато заглибио, упао и убрљао се. АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео. Али, сигурно је на гробљу.
Не мисли! не мисли! И не треба да мислиш, да не би због тога дошла себи главе, полудела... Улази Арсеније. АРСЕНИЈЕ (ужурбано хвата Мирона, да га води): Хајде, дедо! Био сам код намесника. Каже: нема ништа за тебе.