Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
их дивно преметати поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме, Баш у њему на гомиле благо — Али где је Арсланово драго, Где му сунце, где Хајкуна бела, Благо стоји — куд се она дела?
Али де је Арсланово драго? Де му сунце — де дивна Ајкуна? Три робиње, заш' ње нема туна? Ох Ајкуна, кано вила бела, Ко је виде, срце