Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И чадоре Турци оставише, А Србињи у њих улегоше, Па их дивно преметати поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме, Баш у њему на гомиле благо — Али где је Арсланово драго, Где му сунце, где Хајкуна бела, Благо стоји — куд се