Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Кума Стево, — повика — донеси дивит и ̓артију!” — Донесе Стева [Јевтић] његов. „Де — вели — узми, па пиши коме знаш и како знаш”.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Пиши, пиши, нити знаш зашто, ни крошго. ВЕЛИМИР: Да како може друкчије бити? НЕША: Ајде, ајде, трошите бар Швабама артију. Најпре кад имадо кога да тужим, идем капетану, или ако ми се не допада, Господару, па крај.
А, Велимире? ВЕЛИМИР (треје чело): Једна ми се мисао мути по глави, морам да је на артију ставим. МИЛАН: Ја се обично увече таким предметима занимам.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
касателно, у сљедству тога, поводом тим,“ и млоге овакове које страшно звече, а ништа не значе речи, те сам њима пунио артију, као и млоги други. Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И немо да те сутра овде затекнем! И ово да знаш: ако вас још једном приведем, нема вам изласка! И нећеш ми јести артију, него камен! И немо да Дробац с вама закити вјешала... Стефане! (Изађе са сцене.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса. „Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Фараонови потомци, разумјејте мја, не знам ни за какову решконту. ЕВИЦА: Не знате ону малу плаветну артију, исписану? РУЖИЧИЋ: Никакоже. ЈОВАН: Да не буде ова? (Покаже решконту.