Употреба речи артиљерија у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Коњи, које је артиљерија позајмила, међутим, били су праве бестије, са чупавим, погнутим, главама, тврдим жвалама, трбушати, дуга репа.

Трифун се продера, опет: „Атака!“ „Лепо“, повика Костјурин, „а ако би се појавила артиљерија?“ И не чекајући да Костјурин изговори, Трифун дрекну: „Атака!“ Костјурин му приђе и гласно се насмеја. Тако треба!

Жељна је да се створи бројна пехота, по прајском примеру, и артиљерија. Било како било, да чују бар каква је капетанова, росијска команда. Бар то!

Црњански, Милош - Сеобе 1

На путу у горњи део града, где беху утврђења, видела се, у прашини, пешадија и артиљерија, помешана, како одмиче. Вуичеви пукови, подишли са Запада, тукли су је, при одступању, клечећи и стојећи у два реда,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

божију ти куварицу, алај су ови нагарили. Одакле им само оволика артиљерија? — Одакле је да је, ваља то што прије ликвидирати — мирно му каже командант бригаде. — Зато смо те и звали.

— Види га, помамио се ко азгин парип у сватовима. Од Саве, из обруча, поче да одговара непријатељска артиљерија. Једна граната звијукну стравично изнад партизанске батерије, подскочи упропањ несигурна мајка земља, а из оближњег

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Застали смо збуњени и преплашени. Артиљерија у теснацу, опкољена са свију страна, представља гомилу гвожђурије. Командир нареди да послуга буде на својим местима.

Наиђосмо и на неку комору и коморџије се сручише са стране пута, док прође артиљерија. Грешне коморџије бије двоструки малер: страдају од свих могућих убојних зрна и сваки још као са неким презирањем

Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу... Када наиђе и комора, онда крете артиљерија. — Држи десно! — чују се узвици и коморџије стрчавају са стране пута, да пропусте топове.

Из позадине допре неки отегнут глас: „Држи десно-о! Артиљерија, држи десно!“ — А пут узан и још мало да се сручимо у јарак са стране пута. Командир наиђе и пита: ко се то дере.

— Били смо на самој обали и наређено нам је да се укопамо. Тада је почела да дејствује преко нас артиљерија. Један Јабуковчанин — он се окрете према мртвима и показа на труп без главе — нашао једну греду и са још једним почео

Куршуми су звиждали изнад наших глава и војници су се склањали иза топовских штитова. Неко из мрака виче да артиљерија отвори ватру... Али на кога?... Десно од нас јекну праскави тресак и очи нам засенуше од топовског пламена.

Прибисмо се одмах уза штит. — Артиљерија, пуцај! — виче неко. — Кидајте мост, кидајте мост! — чује се нечији глас као урлик.

Облаци прашине одају јасно наше кретање, и непријатељска артиљерија гађа са још већом жестином. Срели смо и групу рањених коњаника, а ме ђу њима и једног официра, кога су војници

Сељаци се прибили поред пута и чекају да артиљерија прође... А грозан је звизак и прасак шрапнела из којих сукљају жутоцрвени димови.

Нешто из страха, а можда и по инерцији покрета, пешаци су на обема странама пуцали све бржим темпом. Аустријска артиљерија је тукла наше ровове, али, за срећу, шрапнели су се распрскавали сувише високо, те се њихово дејство није осећало.

Прилепљени за земљу, наши пешаци су бесомучно гађали, док је непријатељска артиљерија тукла ураганском ватром нашу позадину и село, те се торањ из темеља тресао.

Али непријатељска артиљерија као да је помахнитала. Убрзаном паљбом и разорним гранатама засипа наше разређене пешачке ровове.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Изведени смо на једно брдашце, откуд се градић, као Шпанија, видео. Кад се појависмо, артиљерија нас је почела тући као да смо на егзерциришту. То је било тачно.

У том друштву пази се само на то: како једу шпарглу. Једем је прстима, као глисту (цомме ил фаут). Талијанска артиљерија грми, али не туче село, пуца идилично. После вечере, враћам се у празну кућу. Сва је у месечини и цвећу.

У њему се спомиње Сливница; тапети су стилизовани патлиџани, Бугари су кавалири, Срби кукавице, српска артиљерија не туче гранатама, јер има само чоколаде. Све је то, наравно, шала. Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Иза Феризовића, можда непосредно на јужној ивици његовој, била им је несумњиво пласирана и артиљерија. Кога имамо пред собом — питао сам се непрестано. Али то је питање за мене остало тајна.

и пук пуковника Васића крену напред. За њим оде артиљерија. Уопште, продужено је наступање за противником, који се повлачио. Дивизијски штаб оста ту, на изласку из Феризовића.

Краков, Станислав - КРИЛА

Али они ипак нису пошли напред. Тишина је и даље владала на положају, само мало после поче непријатељска артиљерија да грми. Погледи се поново сретали. Они беху сада задовољни, насмејани. Ровови се држе.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Наши губитци прилични — артиљерија се одликовала. И тако, Али-Сајиб је стао ногом на српску земљу. В Алексинац, ноћ од 7 на 8 август, 1876 год.

Наша артиљерија имала је доминирајуће положаје и била је час турску артиљерију, час колоне, које су се као потпора склониле у какав

Турска артиљерија једнако се кретала: видиш тек једну батерију где дојури на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу

За ланцем се примицала и артиљерија, старајући се да се што ближе прикучи нашим положајима. Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се

Истина, куршуми лете у шанац, али где је непријатељ што их шаље? Зашто ћути турска артиљерија? Да није то каква забуна и погрешка? Да не пуцају наши једни на друге?

За време целе шуматовачке борбе дејствовала је готово сва наша артиљерија, са свију алексиначких позиција, где је било 40—50 топова.

Казао сам већ да је при другом јуришу наша артиљерија са Рујевице избавила Шуматовац од побочнога јуриша који би се морао завршити падом шанца.

Али и иначе, y целој данашњој борби око Шуматовца наша је артиљерија играла главну улогу: поред дивнога јунаштва шуматовачке посаде, главна заслуга припада топништву што су Турци данас

Они даље искажу да су Турци јуче имали велике губитке, да им је нарочито досадила наша артиљерија, да је турска војска јако изнурена после шест неуспешних јуриша и да Турци данас не могу ни мислити на нападај, ако не

— Молим г. ђенерал, моје одељење у јучерањој борби било је потиснуто. Ја сам морао бити с артиљеријом, а артиљерија се морала повлачити путем преко косе, јер је једино туда могла проћи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали.

— А где ћемо ми, несрећни пешаци? — продужи Светислав. — Нас артиљерија туче на отвореном простору, где од пуцњева пушака, узвика, јаука и не можеш да јој чујеш шум. Наравно.

Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија. Али непрестано стрепим да не пребаце, јер смо се на отвореном платоу налазили и ми, и седмопуковци, који су такође

Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници. Артиљерија је одмах отпочела. И њихова и наша.

Имао сам осећање као онај кога су везали за колац и сад чека плотун... Срећом, њихова артиљерија није погађала. Сигурно им је осматрач био далеко. Али наша?... Помлати их као марву.

Пошто сам сео, он ми објасни како је сада добио заповест за сутрашњи рад. Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија. Када се буде дао знак за јуриш, ми треба у неколико скокова да упаднемо у њихове ровове.

— Било је додуше неко мало померање, колико да се изравњамо. Али тукла нас бугарска артиљерија с бока, тамо негде од Старковог Гроба.

— вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења. — Побиће нас наша артиљерија... Кроз ров се разлеже жагор. Људи су приправни на скок. Из бугарских ровова излете нечија рука.

Била је то једна мала узвишица, као неки степеник, на чијем су се бедему налазили бугарски ровови. Артиљерија је отпочела да бомбардује непријатељске положаје у шест и тридесет.

Пошли смо још мало, и онда нам је наређено да се укопамо. Мој ордонанс ми рече: — Ако нас нагази њихова артиљерија, проћи ћемо горе него Бугари. — Он је мислио на камење које су војници слагали испред себе.

Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла? Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо.

У овој нашој невољи обливао нас је ипак зрачак среће, јер ни бугарска артиљерија није могла да дејствује. Лежимо згрчени, занемели, али најежени и нарогушени, спремни да и на небеса ударимо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наша је артиљерија тукла без престанка њихову пешадију и држала је још увек на извесном одстојању. Једнога дана јави нам се један пешак:

Једнога дана јави нам се један пешак: – Помлати нас њихова артиљерија и остаде нам жалба што не можемо да се наплатимо њиховој пешадији.

Тачно, у одређено време, отварала је паљбу немачка артиљерија. Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната.

Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна. Налетесмо на неке пешаке.

Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и пред несхватљивом навалом челика прскали су наши разређени редови као сапунски мехур

Команданти се узврдали, нешто се дошаптавају, јер ако бисмо се само појавили на гребену, разнела би нас немачка артиљерија. Застали смо у недоумици. Краљ као да некога тражи, обрати се мени: — Шта ти чекаш, што не полазиш?...

Над нама су баш тада летели немачки аероплани и тешка артиљерија почела је дејствовати. Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се.

Он погледа унезверено около себе, и љутито махну главом. Почела је дејство и наша артиљерија. Борба је узимала све већег маха.

— Мени је место са мојим народом. Тачно у два часа отпочела је артиљерија, тукући појединачно извесне секторе, припремајући се тако за одлучан напад. Аероплани су непрестано шестарили над нама.

Аероплани су непрестано шестарили над нама. У једноме моменту је наша артиљерија успела да их отера, али мало после вратише се наново, тражећи баш ту батерију која их је гађала.

На путу се измешале пешачке коморе, муниционе колоне, артиљерија, а са стране придолазе нове трупе са бугарског фронта. Друм је закрчен, и сви стајемо. Стока малаксала, и једва креће.

Колона као да се скаменила... Немци то виде, па надиру све жешће. Још само једна ноћ и артиљерија многих дивизија пашће непријатељима у руке. Командант дивизије Терзић очајан је и позива артиљеријске официре.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности