Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што по’арчи була на Арапа! — Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за удају) уљуби у некаква Арапа за
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. 210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. 211 16. КУДРОВ И КУСОВ. 212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21.
209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. 210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. 211 16. КУДРОВ И КУСОВ. 212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21.
17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу
17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да
со не ће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: „Кад се арчи, нек се арчи.“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО.
кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: „Кад се арчи, нек се арчи.“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО.
Ћипико, Иво - Пауци
чу се мајчин глас. — Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи... Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор.
Главар и пријалељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!... Да су велики 'арчи?... А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук...
— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит' лозја ... — Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник.
А хоће ли бит' зла? — Не знам ти рећи, — одговори Иво. — Неће ни ова митит' без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. Иво је полагано пошао напријед.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.
с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и играју ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!... Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...