Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— А други су везири без боја побегли. И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде на војсци био, а после је био јасакчија уз нашег владику ваљевског Данила, заједно путујући
Будући да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног
Године 1794. у Ваљеву бејаше муселим Асан-ага из Сребрнице, и хоће народ да глоби, но мој му отац стане на пут и не да; зато се заваде.
бејаше муселим Асан-ага из Сребрнице, и хоће народ да глоби, но мој му отац стане на пут и не да; зато се заваде. Асан-ага нађе четири Турчина, обрекне им дати новаца да убију мога оца, а он оде у Сребрницу кући, да се при том убиству не
” Затим после млогог разговора метну Митра Калабу за кнеза. Дође Асан-ага из Сребрнице и кад види да није кнез погинуо и да ће се његово коварство открити, а он по̓вата оне Турке и у
Кад везир у Београду дочује да је то масло муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу да га дотера у Београд.
дочује да је то масло муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу да га дотера у Београд.
Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу да га дотера у Београд. Асан-ага се уплаши страшно, побратими мог оца и рекне му: „Да си ми по Богу брат, Алекса, што ћу и куд ћу сад?
И тако Асан-ага, који је после паша постао, у Босну побегне. Сад веће виде видински Турци, како се Срби сајединише са пашом, да
Но ево муке, Хаџи-бег и Асан-ага ископали на броду (с оне стране) шанац и напунили га Бошњацима. Види мој отац да ће сва српска војска у по Дрине
” Ту чује Карађорђе да је од Сребрнице Асан-паша у то време — знајући да је наша ваљевска војска на Дрини сва — с војском дошао у Ваљево, бранковичку цркву и наше
Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806. — Наша се војска врати опет Добрани чувати Шабац, и у Варну. ИX Асан-паша покупи око 1000 Турака; преко Јадра продре у Шабац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита харамбаша. — Турчин!... Другог имена не знам, а и што ће ми!... Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!... Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Изедоше ме, браћо, изедоше!... — Ко, Менко, ко? — Асан-паша... — И запрепашћено почне да се дере и прича: — Не ли Беглер-бег дође по десетак!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Паде Ибро у зелену траву И испусти свилену заставу, За њим паде једно Арнауче, Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао, Јер он мајке своје не слушао: Она рекла: „Не ид' на Србиња, То је, Але, гуја присојкиња!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Брале Нико, кад ме нико неће. Кога хоћу, а он мене неће, Кога нећу, а он мене хоће.“ 135. Асан-ага низ Ужице сађе, Гледале га ужичке девојке, Гледале га, па су говориле: “Мили Боже, да чудна јунака!
У руке му злаћена марама, Нит’ је ткана, нит’ је исплетена, Већ од сувог саливена Дочуо их јунак Асан-ага, Па је њима вако говорио: “Ал’ сте луде, ужичке девојке! Што с’ чудите мом дивном оделу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио,
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође.
га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође. Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Часне ми трапезе, ја ћу ш њим вечерас морати подијелити мејдан кô бирземаниле с Асан-бегом Чеком од Сане, па коме Бог и срећа јуначка вољадне! Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој!
Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с Асан-бегом Чеком. — Ви 'оћете да вам то приповједим? Е, моја дјецо, истровô је Швабо свијет, испоганио и превјерио.
— а други ће, под Асан-бегом Чеком, кренути са Сане уз Козицу, па ће пријећи на Томином Мосту преко Гомјенице и ударити на намастир.
— Пите, браћо и Србови моји! Боље да ми попијемо него Турци Крајишници и Асан-бег Чеко, булешику му његову и џамијски шиљак! И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра.
Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју! Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути!
У свашто ли се овај чојек претвара, Кристе, истини Боже. — Не претварам се од бијеса, већ од невоље љуте. Браћо, Асан-бег ће на манастир!
— Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! Јесте ли ми конак приправили? — гигија и попјева Асан-бег. У мени узавре крв. Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати.
Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати. Ободо' коња, па подврисну': — Курво кучко, Асан-беже Чеко, у сусрет ти иде Симеуне!
Сретосмо се. Он сâм, ја сâм. Ја подврисну' колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, курво кучко, Асан-беже Чеко! Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку. — Сјаши, балијо!
— командијерам ја, а он сја'ива и узја'ива. — Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста! — дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук!
Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише. — Није доста, Асан-беже, није! То је пред вечеру, па ћеш боље и слађе јести.
— Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише. — Није доста, Асан-беже, није! То је пред вечеру, па ћеш боље и слађе јести. То је, Асан-беже, и здраво у једну руку.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
»Неће«, одговара он. »Она нас, Цигане, и не гледа«. ТОМА А, неће? АРСА Неће. Ено, Алилов син, Асан; отац му, Алил, богат, »на парама лежи«, и хоће је. Проси је толико пута! ТОМА Па што ти, бре, то не?...
Не толико! Ево идем! Али убиће ме председник, ако те нема!... Али опет идем. Само ти немој толико! А и Асан, добар је — богат је. КОШТАНА (поклапа лице рукама): Асан је! КМЕТ Па и он је човек! (Одлази.
Али опет идем. Само ти немој толико! А и Асан, добар је — богат је. КОШТАНА (поклапа лице рукама): Асан је! КМЕТ Па и он је човек! (Одлази.) Чује се бахат и сјахивање коња. Улази Стојан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Земљи паде Дамњан Кутишанац, земљи паде, пушци огањ даде, и он уби у турској ордији из Зворника Асан-барјактара; Асан паде, барјак му остаде.
Земљи паде Дамњан Кутишанац, земљи паде, пушци огањ даде, и он уби у турској ордији из Зворника Асан-барјактара; Асан паде, барјак му остаде.