Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' храмови сви су мали поред оног храма света у ком главом обитава Астарота, мати света. Од сухога стоји злата саливена слика њена, под ногама слике златне бела стена од степена.
Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда. Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра.