Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Куд год сам дошао, говорио сам са најученијим људима, поучавао се код египатских геометара и халдејских астронома и пуних двадесет лета прикупљао знања где год сам их нашао. Натоварих њима своју главу и своју лађу, и вратих се кући.
колеге“, тако започне он своју беседу, „зачудиће што се, после врло занимљивог и убедљивог предавања нашег одличног астронома и драгог друга Аристарха, јављам за реч ја, историчар.
То беше најјача духовна концентрација највећег астронома Старога века. Ускоро му поста јасно да се и сам ток годишњих доба, проузрокован косином еклиптике, може неусиљено
Зато се све што се зна о животу овог великог астронома изражава укратко овом реченицом: „Аристархос са Самоса, рођен после 310 године пре наше ере живљаше и дејствоваше у
Све ове догађаје који су потресали стари свет ваља имати у виду ако хоћемо да праведно оценимо последњег великог астронома александриског Клаудија Птолемаја.
„Тако? - А да ли је то баш истина? „Жива истина! - О том сам се уверио када сам преводио дело арапског астронома Алферганија.
„Потстрек и упутство за то премеравање Земље добили су арапи из списа грчких астронома, али су они те своје учитеље превазишли у вештини астрономских посматрања.
Тада позвах у помоћ свог пријатеља Лапласа“. „Астронома?“ „Да, њега који је и одличан физичар. Конструисасмо нове апарате, калориметре, којима су се могле тачно мерити
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Писма једног астронома“. Касније сам то дело превео и на немачки, прерадио га и знатно проширио. Оно је, одлично опремљено, изашло 1936
Тај први посао чисто је научна ствар; и сам Кеплер, један од највећих астронома свих времена, бавио се наиме и израчунао хороскоп славноме војсковођи Валенштајну.
Са узбуђењем посматрам неуредно писане рукописе тога најгенијалнијег грчког астронома и гутам њихову садржину. Ератостен ме благо прекида у томе, јер је време да пођемо на ручак.
Кад сам говорио о Ератостену и Аристарху, не могу да не споменем - видећете одмах зашто - још два александриска астронома. Један од њих је Хипарх из Никеје.
Упоређујући резултате својих веома тачних посматрања са подацима најстаријих александриских астронома Тимохарија и Аристила, открио је прецесију равнодневица. То је била научна тековина прве врсте.
У том погледу стоји последњи велики александриски астроном Клаудиос Птолемајос у завидном положају изнад свих астронома старога века.
Морамо, дакле, и временски и просторно, онамо, на двор тога цара, саможивца, чудака, полуучењака, астронома и астролога. Но како да прокрчимо пут чак онамо?
Славан, а буран је живот овог астронома. Потомак шведске племићке породице, студирао је у Немачкој, где је стекао своја астрономска знања, а изгубио, у једној
Тај сензационални догађај привукао је пажњу данског краља Фридриха ИИ на младог астронома. Он му даде у властелинство острво Хвен у Ересунду и потребна новчана средства да на њему подигне своју звездару.
Седма планета, Уранус, пронађена, као што смо већ чуди, 1781 године, била је пола века пажљиво праћена од астронома на сваком своме кораку. Но, показало се да се она не влада као што треба.
И Гале је био човек срећне руке; доживео је деведесет и девет година, и био од свих астронома сигурно једини који је својим очима гледао два пролаза Халејеве комете, онај године 1835 и онај године 1910.
Но, колико су ова два астронома имала среће у своме животу, толико ју је мало имао енглески астроном Адамс. Он је, још пре Леверијеа, израчунао, скоро