Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стаде њисак ата и парипа, Свак одмила упропице ђипа, Ногом бије, а ушима стриже, Модар пламен на ноздрве лиже, Би истргли руке из
“ Струже Турчин низ равну пољану, А гледа га Србин низ шешану, А шешана бржа је од ата, Погодила Туре посред врата; Зрно пусто Солимана закла, Рука српска са света га смакла.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тебе је, канда, страх? Пролази мирно, пројезди ата, Јежевић Боци није до рата.“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тај уме и из воде сув изићи. Ударен мокром чарапом Ударила га шљивова грана у главу. Узјахао на вељега ата. Ујела га пчела за језик (тј. опио се). Уточио би ти крви испод грла. Што му очи виде, руке му не оставе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.
све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну двије сабље. Кад му синови приспију у нека доба година, један од њих два рече оцу: „Тата!
изгубила по заповијести твоје безбожне жене, него тражи у војсци црна коња без биљега, бијелу бедевију без биљега, ата врана пријед нејахана и ждребну кобилу, и од свакога узми по три длаке репне, изгори на огањ, па онијем прахом поспи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.
све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну двије сабље.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ето ти, вели, те шкрљачине и гереналске кабанице, а ено ти мога ата, што ми га је покојни владика Прокопије, каже, поклонио за стотину жутије' дуката...
Наби, вели, ту шкрљачину, обуци кабаницу, припаши сабљетину, узјаши ата, а већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...“ — Што не наточиш чојеку чашу ракије, Мићане?!
— чу се неко иза каце. Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави: — Кад сам узјô 'ата и изашô на Козијерац, било се подобро одјутрило. Кô иза јучерашње кише изведрило, ниђе облачка!
“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије.
— „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ — загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. — „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!
“ Препаде се 'оџа и попе се на мунару. Ја одја' ата и дадо' да га водају, па се онда, кô какав кесеџија, крену' силовито кроз сокаке и мáле. Све мртво ко гробље.
И данас се од тог, међу нами буди речено, помало беслеишем и дуваним. — „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне.
— Мићане, 'ајд опремај коње. Ићи ћемо тамо у Мелину чатати некаквој бабетини страшну молитву... Симеуну опреми мог ата, мени зекана, а ти себи осамари ону ћораву кобилетину. 'Ајд сад! Ја изиђо' пред собу и стадо'.
Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!“ Објеси' ја још на ата кубурлуке са двије грâше и кожне бисаге. Ја и Партенија узјасмо и пођосмо.
— Шути, Мићане! — виче Партенија. — Шути, не диши! Ето га! — Брадара, с калуђером на сриједу! — викну Симеун и сјâ с ата. — Није, Симеуне, 'вође калуђер. Мало прије протрка тамо у село — одговара Брадара и дрхће. — Мени је свеједно.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог. „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим не видим више ни Доротеја, ни његовог бојног ата. Тамо где је стајао малочас уздиже се громада облутака, белих као снег и на њој мала зеленољубичаста јелка са иглицама
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али пустимо да о њему говори Вишњић кроз уста Фочића Мемед-аге: Куд гођ иде, све кр'ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад
Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је твоје, драгокупе!
се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду дуката, док не дођеш мом бијелу двору, не пољубиш хрта међу очи, и кр’ата коња у копито, онда мене у скут и у руку, и преда мном у земљицу црну“.
кадуне буле Ћоровића даће свака ситне перишане и са грла злаћене ђердане, на којим су бисер и дукати; даћу тебе ата големога, од ког бољег у свој Босни нема, у свој Босни и Херцеговини, — оседлаћу г’ седлом сребрнијем, а покрити чохом
погубим Бирчанин-Илију, оборкнеза испод Међедника; ево има три године дана откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад