Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
читав један месец јахао коње без седла, распалио шамар сниматељу кад му је овај незгодно споменуо мајку и стекао име Атаман. Није богзна како мирисао то име, али се временом привикао. - Како би било да проверимо?
- додао сам, а она је одмахнувши главом прснула у смех. - Боже мој, ви? - У реду, ти! - сео сам на прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме, и као крманио, тако да је изгледало као да пловимо некуд.
пре три месеца напунила четрнаест и да већ одавно зна све о мени: Весна ме препричава у разреду као криминални роман. Атаман се лудирао: крманио је, звиждао, затим почео да испушта из себе некакав звук сличан мачјем фрктању.
Он има прпу. - Мислиш? Да ниси ти то она која има прпу, мачко? - рекох свлачећи ципеле и капутић. Атаман их је био већ свукао, само што је Рашида била бржа и готово не додирујући табанима ограду успела да претрчи оних
- помислио сам направивши први корак по огради, а исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја корачао и даље и ништа се није догађало.
- Нећеш прећи! - Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек.
Пред једном таквом жабом као Рашида довољно је да се оклизнеш и сутра то зна читава школа. Атаман је имао криве ноге, јер су сви његови били јахачи, али је газио као да се не налази на једва једну шаку широкој дасци,
Нешто сам се као питао има ли смисла упадати у туђу својину, али нисам имао времена дуго да се питам: Атаман је, такође, већ био у чамцу и прекрстивши своје мајмунске ноге почињао да преде.
Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике. Он је само дубоко и с разумевањем климао главом.
- Ја разумем те ствари! - рече Атаман. Кад одговараш за оцену? - Окрете се према Рашиди и рече јој нешто што нисам успео да чујем.
За тренутак се осетих као да ме је неко лупио шаком у ребра, затим се направих да посматрам шта Атаман доле на хиподрому ради.
- Зар ниси Рашиди обећао да ћеш написати писмо за Меланију? Мита се слаже да би то требало да буде дугачко и онакво - Атаман олизну прсте - знаш већ какво писмо?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Иза деснога врха Демир-Капије, на једном брдашцу, сеђаше на овнујској кожи стравичан атаман. Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод које сјајаху два крупна зелена ока.
антрашељ – ме– сто између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и Македо– нији атаман — козачки војни старешина беса — арнаутска вера, задана реч бекташ — припадник дервишког реда којег је основао