Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
он се сматра као оснивач нове српске поезије и постаје узор младих песника српских. [Врши јак утицај на Змаја, Б. Атанацковића, К. Руварца, Ј. Грчића и на готово све слабе песнике шездесетих година.] 1861.
« 1848. година чини прекид не само у животу но и у књижевном раду Богобоја Атанацковића. Пре 1848. у својим плачевним и старинским романтичким новелама он тражи свој пут. У 1848.
Са чисто књижевне тачке гледишта вредност Богобоја Атанацковића није велика. Његова вредност је само историјска и релативна.
наши стари писци, награђује врлину и кажњава порок, декламује, разнежава се, плаче, и врло често подсећа на Богобоја Атанацковића и Милорада П. Шапчанина. Иначе, код њега има извесне искрене осећајности, природне нежности и топлине.
Као приповедач имао је успеха, али су му приповетке слабе вредности. Он је био следбеник Богобоја Атанацковића, и давао сличне сентиментално-патриотске романтичне приповетке.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” А већ Б. Атанацковић сав одише својим заносом за мелосом, првенствено нашим, па пише — в. Путовање Богобоја Атанацковића, Нови Сад, 1918, 38—9 — о оваквим својим плановима: „Више пута помислих да би добро било отићи код Кунце, директора од
Сремац, изврстан познавалац ове врсте поезије, поуздан је сведок. У Б. Атанацковића роману Два идола песма се такође пева (Аганацковић је, год.
Али песма ми је и сад мила, знак да ће бити навеки.” (В. Путовање Богобоја Атанацковића, Нови Сад 1918, 36). Песма се певала и у Србији (заправо, у београдској кафани „Код петла”), за младости Милована Б.
Н.-ов на стр. 249—50. Као доказ популарности Суботићеве песме да наведем још ово. У причи Богобоја Атанацковића Ефросина (в. Пештанско-будимски скоротеча за 1844, ч.