Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
а „један од најјаснијих доказа је што и код нас и код Германаца на метлу јашу вештице — метла је, дакле, њихов атрибут и евентуална њихова инкарнација“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
пламен«, увек буктао у њиним грудима, они пијанство постављају као једну књижевну потребу, алкохолизам сматрају као атрибут »богоданог« песника. Њихова поезија има више одушевљења но мере и укуса.
поезије без личног песничког талента вреди колико и ранија подражавања Хорација и Шилера, и да патриотизам није једини атрибут једнога песника.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
на те стричеве у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам стрица морао је као неминован атрибут имати бркове. Замислите дијете у гарде-енфант-y с брковима!
Али сам се резигнирано мирио: то није за тебе; мржња је атрибут јаких...) Боре на адвокатову лицу биле су се смириле. Гледао је у мене провјеравајући утисак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
реда речи кида најужа синтагматска веза, што неминовно условљава појаву нове паузе: „Свеску дај сестри ↓ своју”. Атрибут је са почетка пребачен на сам крај, изгубио је актну везу с именицом „свеска”, па је стога тако рећи легитимно испред
Најпре, именица „лађе”, у улози подмета, пребачена је иза прирока. Затим, придев (атрибут) из препозитивног положаја „сивом заливу” пребачен је у постпозитивни „заливу сивом”.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На дан Светог Андрије (‹30. XИ с. к.›) приноси се к. на жртву »мечки« (атрибут Светога Андрије — животиња на којој он јаше, и, вероватно, његов териоморфни претходник), и то на крову или на
то да се биљка зове и мајкине очи, није невероватно да жаба овде означава неко старинско женско божанство, чији је она атрибут (упор. ‹ѕ. в. Пшеница›). СПОРИШ Еіѕенкраут (вербена оффіціналіѕ). Спориш. Бере се у Међудневице, за лек (ЖСС, 143).