Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
” За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров „ауспрух” у подруму крадом попио. После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.
И тај процес подуже траје. Међутим се носи фишкалу старо вино и „ауспрух“ па фишкал још зажели видети такову питу у животу, а кад то чу госпођа Алка, она му начини тако исто велику баклаву
Пре „амике” је Бабоња рачун Алки поднео. Ни више ни мање, само хиљаду форината, не рачунајући амо дукате, вино, „ауспрух” и баклаве. Марко није томе противан. Шта је то за кућу Алкину хиљада форината, само кад је мир кући повраћен!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.
Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита. Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке?
За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду. Приближава се четрнаести дан. Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само
А ’де је „ауспрух”? — У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.
да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”. Могу га још на путу лопови попити. У срцу проклињу Чамчу.
Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”. Разумели се. Већ је све за пут спремно. Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.
После вечере почну озбиљан разговор. — Чамчо, какво је ово село? — То је село једног богатог грофа. Ту ћемо „ауспрух” продати. — Када? — Сутра. — Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар.
Хоћеш доћи? — Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. — Ја сам задовољан. Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно?
Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна. — А за продају носимо нешто фина вина. — Баш фина? — Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. — Па ’де је то вино? — У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено.
— Ово је први дан срећан. Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде. Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. Извади новце и исплати. Чамча прими у руке и преда Кречару.
Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије. После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије. Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.
Сад седне па пише. Пише и Чамча, и Кречар. Господар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове. На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух. АЛЕКСА: И за то нисам расположен. МИТА (на страни): Верујем, кад нам пљушти утроба.