Употреба речи аустрију у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Пред њим се указа мисао да би било боље да из Турске нису ни излазили, а да је, сасвим сигурно, зло, што су у Аустрију дошли.

Она је говорила да би се лако могло постићи да се тај њихов покушај, да напусте Аустрију, преда забораву. Није ли и Гарсули рекао да списак ђенерала Шевича, у који су се уписали, у Бечу немају?

Неће дакле, никад више, видети, своју планинску, милу, Сервију, свој Цер и своју Црну Бару, откуд је у Аустрију прешао, него ће отићи, још даље, у једну далеку земљу, у Росију.

доба – ајлугџије: Венецијани, Ирци, Јакобите, Францези, Павле је, као и Венгри, остао чудноват човек и варварин, и за Аустрију, и ту, сладострасну, белу, Бечлику. Никад јој није говорио о љубави и браку. Њено дете не би био признао.

Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и како су они, Исаковичи, у Аустрију прешли, и како живе сад у Срему и темишварској Генералкоманди, у Банату, који су Новом Сервијом назвали.

Како су Исаковичи, са Вуком Исаковичем из Црне Баре, у Аустрију прешли, како су постали официри, како су на Францеза и Прајса ишли, како су... Међутим, Волков га опет прекиде.

Међутим, Исакович се варао. Кајзерлинг није био Рус, али није служио, ни Аустрију, ни Прајску, а ни Саксонију, сад, у Бечу.

Биће део једне силне заједнице, силног, росијског, царства. Заборавиће, као ружан сан, Аустрију. Осетиће да више нису остављени, сами себи, ситни, да их премештају, да их претварају у паорију, да њихове људе

Руси желе да Аустрију задрже уз себе, лепим. Не ваља, каже, да Срби стално нешто протествују! Росија се много намучила у прошлом рату, а

да је оседео у Темишвару, због њих, и да нико не треба да га подучава, шта нам је дато, а шта нам није дато, кад смо у Аустрију дошли. Зна он, напамет: Еxтрацтус Пунцторум Привилегиалиум!

да неко откључа ходнике и да ти несретници јурну на врата и дохвате се шумарака на падини, и долине, која се отвара у Аустрију, а води још даље, у Хунгарију.

Хтео је само да каже да се дебаркација чини – на први поглед – лака, али да би десант, Аустрију, скупо стао, идућих дана, кад се дебаркација претвори у деплорацију армија.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ови су динарски људи ратовали уз Млетке, уз Аустрију, па чак и уз Наполеона и Русију. Тако је извршено природно одабирање јуначких типова од Милоша Обилића до безбројних

Црњански, Милош - Сеобе 1

Царици је послат улак, при њиховом одласку из Граца. Уморан од вежбања војника, Исакович је ушао са њима у Аустрију, побољевајући од грчева у цревима. Све чешће се зато скидао из седла.

Заповест се састојала свега из неколико немачких речи. Нагрнуше, тако, одмах првих дана пролећа, кроз Баварску и Аустрију, урлајући од радости и ломећи ђумруке путем.

Повратак са војне, цело то зимовање у Оберпфалцу, пут кроз Аустрију у кишовитом пролећу, долазак под Осек, све је то ипак, ма колико да је било мучно и тешко, прошло Вуку Исаковичу као

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и по стварање нове српске књижевности била је од пресудног значаја сеоба једног дела српског народа са Балкана у Аустрију.

Прешавши у Аустрију, Срби су дошли у једну искључиву католичку државу, где се исповедало начело: цујуѕ регіо, ілліуѕ релігіо, чија влада,

По преласку у Аустрију неких петнаест година су лутали, бедни »сираци и пришелци« у туђој земљи, — »како Јудеји«, вели једно писмо из тога

Прешавши у Аустрију, српски досељеници су донели извесну, балканску културу, малу средњовековну писменост, занатлијске еснафе и трговачке

Главни узроци за то били су верске природе. Дошавши са Балкана у католичку Аустрију, Срби су имали да издрже велика верска гоњења.

или боље рећи слика, изнео како су Немањићи стварали српску државу и организовали српску цркву, како су Срби прешли у Аустрију и како су примили просвету.

и воље, одлучан да буде онако како он мисли да треба да буде, он је ставио себи у задатак да препороди стару и зачмалу Аустрију, да је ослободи феудалних и црквених окова, да је применом модерних и филозофских идеја поведе путем привредног и

и извођења толиких модерних идеја, вређање толиких традиција и штећење толиких интереса, из основа је потресао целу Аустрију, изазвао велико врење у духовима какво дотле никада није било.

жупанијских власти и спахија, чинио уступке православној цркви и мислио да још већи број Срба са Балкана преведе у Аустрију. И Срби су према Јосифу ИИ осећали много поштовања, тако да га је Темишварски сабор 1790.

од двадесет година, готово трећину свога живота, и то у доба јозефинизма, духовног покрета и рефорама који су потресли Аустрију из темеља.

1846. ишао је државним послом у Беч, где се задржао до 1847. 1848. помаже Аустрију у Далмацији; 1849. закључује са Србима уговор о ослобођењу Босне и Херцеговине. 1850.

Будући у једној немачкој земљи (све до почетка XИX века Срби у Србији звали су Аустрију Немачка), где су школе, као у Војној граници, биле немачке, и где је виша настава била немачка, сва српска

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

из Сентомаша, за време заједничког боравка у земунском лазарету 1829, где су се обојица нашла враћајући се из Србије у Аустрију. Том приликом Вук је од Механџића добио још седам приповедака.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А неки Д. био је дотерао чак до места у генералштабу, па се после испоставило да је био шпијунчина, за Аустрију. Ја мислим, данас, да се тај пуковник био и од мене препао.

Рањеници и болесници слати су, што дубље, у Аустрију. Појавих се тако, снужден, изнурен, у дезинфикованом шињелу, на Ријеци, где сам, пре годину дана, живео тако весело.

униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.

Моја мржња на Аустрију била је тада постала толика, да бих муцао, при разговору о алејама вешала, која је Аустрија била у Србији подигла.

Ма колико да је то смешно, и мада су Аустрија и Мађарска једно, забрањен је унос меса, масти, брашна, у Аустрију, то јест износ из Мађарске. Наређење за преглед, и официрског пртљага, које сам добио, врло је строго.

Она више нема ни шећера за кафу, ни кафу. Ставља ми пилулу сахарина уз шољу. Плаче. Вели, дошао је крај за Аустрију. Ни Беч више није весео, ни осветљен, угља нема, а скупоћа расте, лудо. Зна се да је цар Карло цврцнут, већ ујутру.

То у војсци изазива панику. Само је војска држала Аустрију. („Ин деинем Лагер ист Оестеррицх“.) Револуција почиње у радничком, трећем, кварту, али не у фабрикама, него у

Тргују и просе, Моје родољубље, привремено, сасвим је нестало, а наместо њега дошло је неко гађење. Зароастричко. Аустрију, рат, политичке борбе, револуцију, не видим више као борбе народа, нација, него као борбу где се двоје боре: добро и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Године 1690. патријарх се са одабраним породицама преселио у Аустрију и настанио се на уском појасу земље, на северним обалама ове две реке.

Када се мој народ, под патријархом Чарнојевићем, преселио у Аустрију и настанио у Војној граници, закључио је одређени уговор са царем Леополдом 18.

и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна подлога за многа предања у Идвору, сачувана

слободи, правима и правди подстакла Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под земљом, само зато да би могли уживати политичке

” У то доба Немачка је била тако витална, да јој није сметало да мисли и да се бори и за Аустрију и Турску, а при том није била свесна да ради за два леша којима не би могле улити живот ни здружене снаге свих младих

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

књижевнојезичку арену улази необично даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Године 1813. прешао је у Аустрију, а затим у Бесарабију. Отуда се 1831. вратно у Србију, где је и умро 1836. Аџи-Мелентије, ахримандрит манастира Раче

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности