Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Брачних постења нигде, ни на лађама, ни у облаку, ни на планинском вису! Враћају се у аутобус. Неће голотињом спалити Азију. Неће Микену поздравити са лађе.
Африка
Овом приликом, чим сам се искрцао из моторног чамца на обалу, било ми је прво да нађем туристички аутобус који ће ме пренети у Рабат. У девет часова сам већ на путу.
У девет часова сам већ на путу. Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао да ли ћу
Стари рибари са мрежама одлазе тим путем. Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у Казу. Скоро трчим бескрајном плажом до ушћа реке у море, и после плажом поред реке.
кроз чаршију, уз брег, између дућанчића и кроз „сугове“, имаћу, место два, само један километар пута, до трга одакле аутобус полази. Јурим најпре кроз чаршију обућара, па памуџија, па асурџија, кујунџија, месара, кожара итд.
европске робе под ведрим небом; знам да су даље хотели, банке, кафане; и тамо, видим, већ сасвим пун стоји мој аутобус. Стижем до њега, и седам у тренутку кад се креће. Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али аутобус је протутњао »Аргентину«, »Ексцелзиор«, Плоче; обишао око града покрај старе »Лозе«, испод »Тонија«, и зауставио се на
Глупе ли куће. помислиће док буде сам себе гледао у оном стану од картона што подрхтава када испод њега протутњи аутобус ЗЗ, у оном тамо граду, где се плаћају спавање, вода, ваздух, топлота и асфалт испод кола.
»Смршала си... Пролепшала се!« Завидиш им, али знаш: нема више повратка, нема, нема, а онај дан када ће те отписани аутобус чекати на тргу неодгодив је, све ближи и ближи. Шта је то с тобом, мала?
девојку, а она је стално ту, у балону од жвакаће гуме на нечијим ружичастим уснама, у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из грлића када се кока-кола отвори...
Све то преливено лепљивим соком од малина. —Отпратићу те кући... —Не треба... — рече Азра. — Аутобус је близу. МИС Одселе су у хотелу »Парк«, трошном аустроугарском здању дугих ходника чије собе подсећају на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ни поклона. Ничега! Ронила сам кроз своју сопствену депресију, све до дна, све до дна. Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије. После сам форсирала реку.
“ Била сам болесна и аутобус је каснио, а умрла ми је и тетка! „Нека се то више не понавља!“ Неће, обећавам! И шта сад?
Имао је белу марамицу и њом је с времена на време терао муве из уста. Толико је био стар, мислим. Када је довезао аутобус до хотела који се звао „Ленстер тауер“, опет су га лепо закопали. Толико је био стар, тај веома отмени шофер.
„У пићу?“ уфура неко са стране. „Ма не, будало, у успоменама!“ — казала сам. После су нас потрпали у један аутобус, а нека дама, која је плаћена за те ствари, узела је микрофон у руку. Казала је да се зове Барбара и да је наша.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ђак са књигама, коњ пред бичем, Лампа што светли ником и ничем. Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер придремкује, седиш, возиш се кући, а каква је то кућа кад је празна?
Петровић, Растко - АФРИКА
Овом приликом, чим сам се искрцао из моторног чамца на обалу, било ми је прво да нађем туристички аутобус који ће ме пренети у Рабат. У девет часова сам већ на путу.
У девет часова сам већ на путу. Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао да ли ћу
Стари рибари са мрежама одлазе тим путем. Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у Казу. Скоро трчим бескрајном плажом до ушћа реке у море, и после плажом поред реке.
кроз чаршију, уз брег, између дућанчића и кроз „сугове“, имаћу, место два, само један километар пута, до трга одакле аутобус полази. Јурим најпре кроз чаршију обућара, па памуџија, па асурџија, кујунџија, месара, кожара итд.
европске робе под ведрим небом; знам да су даље хотели, банке, кафане; и тамо, видим, већ сасвим пун стоји мој аутобус. Стижем до њега, и седам у тренутку кад се креће. Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад сам касно ујутро повукао завесу са прозора мог компартимана за спавање, обавестио ме један аутобус, који је јурио друмом, а носио натпис „Маратон“, да се налазим на класичном земљишту.