Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Све је то једна твоја аутоилузија, која нема стварнијег ослонца у реалности. Драго дијете, то нисам ја, то је фантом, плод твоје уобразиље!
Ето видиш и сама!... Не разумијем што те држи везану уза ме!... — Некад си разумијевао. Некад ниси говорио да је то аутоилузија, нити си дефинирао љубав као „омјер психичких снага између двају припадника супротних сполова”.