Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Корњаче коштају пет динара. Чак и оне веома старе, које су виделе толико тога, коштају такође пет динара. Аутомобили су много скупљи. Све док се не слупају. Онда не вреде ништа.
– Још једну — каже — може без лимуна! Коме је до лимуна? – »Баш вам је лепо, девојчице«, мисли, »аутомобили су за вас стадо на паркингу; они покушавају да вас згазе, али ви сте мале градске срне, зујите кроз опасности и
Битка је значи отпочела, помисли Маки, пре него што рече: —То су аутомобили којима се вози само отмен свет! Ипак, осећа да је прва рунда изгубљена и да му остаје још једино исцрпљујућа туча на
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из европске културе нас много више занимају немачки аутомобили, енглески компјутери и париски модни хитови од живота кунића у Шекспировом родном крају.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Знала сам да баш у том тренутку у кухињи заседа породично веће. Страшно. Доле су куљали аутомобили. Гледани с ове висине, личили су на колекцију дечјих играчака, хоћу да кажем, човек се осећао филозофски узвишено и
Голфијана, једино отмено место које сам до тада познавала, звекет виљушака и бели келнерски блузони, стари камин и аутомобили стрпљиви као краве. Стизали смо, дакле, пешаком и чистили блато са ципела травом у тамо неком жбуњу.
уши под кирију, нико ни мртав није могао да нађе ништа сумњиво у петорици типова које су тако страшно занимали аутомобили у Македонској улици.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Насред тога, око Пирамиде Наполеонове, врте се сјајни аутомобили. Не зато што техника напредује, него је то успомена на каруселе.
Хијероглифи мирно стоје, аутомобили се врте и јуре око њих, а никако да их прочитају. Киша сипи, ситна, бескрајна – но то не треба никог да узнемирује.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јуре кола у хиљаду смерова, Аутомобили бржи су од керова, Па због тога, у овоме столећу, Пси под аута непрестано подлећу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А умела си од мене шољу зитина, кафену кашику масти, шољицу брашна... ГОСПАВА: Аутомобили, дресови, беџови, аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори, крзно, чаша ракије,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И тако, невидљив јаше Господар Јеврем поред Бајракли-џамије. Дуго стоји на углу своје и Улице Седмог јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у колонама, преко коловоза од црног сунца, а Господар Јеврем и његов коњ посматрају како
је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе путници и, још слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти
ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине постојале; можда је то тај коловоз, тако гладак, којим промичу аутомобили у колонама, а који је сачињен да не уме да памти.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Свуда: на улици, у позоришту, на тркама; свуда они и њихови фијакери, аутомобили, тоалете, бес, расипане, неморал, коцкање у огромне суме; све преко наших леђа. Погледај овог овде пријатеља.
Краков, Станислав - КРИЛА
Море је запаљено и блиста. Варош је у тами. Све спава. На молу генерали дају руке сестрама милосрђа. Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу.
Нестало је жена, високих кућа и сјајних кафана, улица којима су јурили трамваји и аутомобили и пристаништа у коме се смејали бродови. "Гоод бyе Пицаділліѕ Фаре—wелИ Леіцеѕтер—Сqуаре"...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они га и не слушају већ одмеравају дужину узенгија. Хармоникаш свира неки марш. Позади фркћу аутомобили које је зауставио „Кица“. Два Руса ордонанса растерују народ, који је навалио на друм. — Јаши! — викну „Фикус“.
Улице су биле покривене лаким слојем сувога снега, и аутомобили су у пролазу дизали снег као какву прашину. Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам лак, као
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мој предлог је прихваћен и проширен у том смислу да ту посету у антику завршимо савременом гозбом. Наши аутомобили натоварени су са свиме што гладном и жедном треба, и рано изјутра пођосмо из Кавадара овамо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Валонско пристаниште... Крај наших мука... Васкрсење. Нови живот. А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини.
Доле на пут пристигли су и аутомобили са хлебом, месом и осталим потребама. И дрва су чак довукли. Војници загледају калупе биљне масти и чуде се: — То је,
— Да се вратимо онда у Албанију, на опорављање — додаје Лука. Болнички аутомобили су свако јутро долазиЛи и односили болесне војнике. Ако се затекне који мртав у шатору, снесу га само на пут.
— и лупи песницом о сто. Пред вече су стигли аутомобили да врате Енглезе. Пијане смо унели у један ауто. Музика је трештала. Дуго су нам Енглескиње махале рукама.
Бивак је наједном оживео. Стигли су већ и аутомобили, којима се превлачи храна. Командири издвајају возаре који затежу дебео конопац — „пољску коњушницу“, где ће привезати
Доносили су војнике на мазгама, болесне или тешко рањене. Спуштали су их покрај пута, док не пристигну аутомобили. У једнога је све лице рањаво и надувено, а неке чудне шумове, као ропац, испуштао је из грла.
Али превлачио сам прстима преко усана да се уверим да ли су се и код мене развиле оне оспе. Стигли су аутомобили. Сео сам поред шофера. Рањене и болесне ставили су на носила, па су их по четворицу уносили у аутомобил.