Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— „Она хоће срце” — то ми је непрестано излазило пред очи. Глава ИИ О љубофи паклена! Потражи сам аутора Сутрадан била је озбиљнија него обично. Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ђорђевића, на питање како се дете зове, каже се: „Сит певати, гладан плакати.“ Према писању истог аутора, у средњем Потисју, кад се не држе деца, па се роди син, онда се мајци не казује детиње име, а и она сама се труди да
Шаулић, Аница, „Лик жене у народним пословицама“, у: Есеји, издање аутора, Београд 1989. Шаулић, н., Српске народне приче, 1, Геца Кон, Београд 1931. Шкарић, М. Ђ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За извесна места у његовим делима утврђено је да су преводи и прераде из разних немачких, енглеских и француских аутора, и то ће се у све већој мери показивати уколико се његова дела буду критички проучавала.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви су буљили у слику насред софре, а нико и не погледа у аутора, брадоњу, као да он с читавим тим послом нема баш никакве везе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И зато прва књига српских народних приповедака, она од 1821, и носи с пуним правом име свога аутора: „написао В. С.“ Од нејасне представе о вредности народних прича у почетку рада, преко добро примењених савета
После Вука, ова два аутора народне приповетке — казивач и скупљач — нису се увек најсрећније допуњавали. Метод који је Вук примењивао у скупљању
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Алферганија, девет књига „Астрономије“ од Гебера, дела Табит ибн Кураха, Авицене, Абразија и много других списа разних аутора, свега 71 дело.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уосталом, то све не говорим у своје име, само цитирам уваженог аутора. —А ко је тај великан? Да није и то један од оних који ће завршити свој вијек у убожници? Умукнуо је.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У то време увелико се дискутовало у њујоршкој штампи о случају Бичер-Тилтон. Чим сам чуо да је Хенри Вард Бичер брат аутора ”Чича Томине колибе,” мој суд о Тилтону био је формиран и никакав судија или порота не би га могли променити.
Била је то мала књига великог аутора. “Ваше знање математике још није довољно да би се прихватили Максвеловог великог трактата о електрицитету” - рекао
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Стога и код Хола и код неких других аутора налазимо добро гесло: окренимо се туђим културама да бисмо видели шта је наша сопствена!
И појам аутора и ауторства, и појам читаоца, и схватање текста, границе која дели књижевне од некњижевних текстова, и однос према
Са психоаналитичког становишта Ота Ранка то је могуће. Али психоаналитичко тумачење више нам осветљава аутора него његове песме.
Ово очекивање код аутора постоји као задатак, а код читаоца као остварење тога задатка. Тај је задатак довољно разговетан у Оцвалим примулама,
Управо је та нова хијерархија сигурно вредновала Оцвале примуле у очима самог аутора, и уколико су гимназијски дани више одмицали, све немилосрдније.
Хијерархијско распоређивање тачака гледишта, од аутора па до епизодног лика, узајамни прелаз са спољњег на унутарњи опис, као и мотивација поступака која никада не измиче
књижевности и култури, Словенске пчеле у Грачаници (2007), приређеној уз безусловну сагласност и потпуно немешање аутора.
Широке интерпретативне потезе, претежне у рецепцији овога вербално бујног аутора, овде замењује подробна анализа места „кад нам се чини да се песник напросто игра“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
него је и свест њена дигнута до равни на којој се роман као целина приповеда, доведена је у велику близину невидљивог аутора.
није изузетак, није ни случај ан: приповедач у првом лицу - али, разуме се, и лик који је доведен у велику близину аутора, тако да им се видокрузи укрштају - у роману је присутан и својим телом, приповедање је посредовано његовим
У крајњем случају сам лик, заменивши аутора, постаје приповедач, а као приповедач он на догађаје може гледати као на нешто што је проживео и самим тим што је
)”. А то је, наравно, стога што се касније у тексту и сама Софка појављује као извор знања. И више од тога: знање до аутора долази преламајући се добрим делом кроз њено сећање.
У њој, нестабилној и неотпорној, јаче су отиске остављали: прво, променљив однос између аутора и ликова; потом, такође променљив однос између самих ликова; најзад, индивидуална а трерутачна перцепција из угла
У њу су знатно више но што је то иначе уобичајено „урачунати” односи између аутора и ликова, као и између ликова самих, па се на основу ње и могу „израчунавати”.
Односно, ако је нешто скривено од ње, скривено је и за аутора, па и за читаоца. Из тога проистиче друго важно својство: због ограниченог знања, и зато што се нешто скрива,
Станковић је у приповедање увео аутора или, другим речима, послужио се лукавством приповедачког трећег лица. Вечити пољубац нас је, са мало необичне
синтакса, тако рећи, пропушта кроз ритмичко устројство стиха, дотле се овде пропушта кроз троврсни медијум: или кроз аутора, или кроз приповедача, или кроз неки од ликова.
Кратко речено, укупна диференцираност - с једне стране између аутора (односно приповедача кад постоји) и ликова, с друге између ликова самих - даје приповедању у роману, особито почев од
Пренети овакве опажаје - који су по својој природи лични и непоновљиви - у уједначен говор вазда истог а безличног аутора није могуће, или бар није на књижевно уверљив начин могуће, ако језичка изражајна средства нису посебно преудешена.
Тачније речено, овај други проширио се на рачун онога првог, како то и бива код безличног а свевидећег аутора. Али је занимљиво да се при тако слободноме прожимању и мешању - без јасног разграничења, што је иначе
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
потом проте сомборског и професора сомборске Препарандије, сарадника Летописа и аутора познатог Новог пчелара из год. 1810; данас је ркс у Библиотеци Матице српске), у којој је сачуван препис прве 23
ТРЕНОДИЈА В МИР ЧЕЛОВЈЕКА ВШЕДШАГО (стр. 41). Песма је штампана у Млецима, без потписа аутора и без ознаке места штампања, у засебној књижици, на осам пагинованих страна, у малој шеснаестини; потпун наслов јој
11, стр. 248—9, а без ознаке аутора (са очевидним погрешкама у ст. 21. и ст. 30, које су овде, можда и добро, исправљене; ја мислим да би и стих трећи
на другој страни насловног листа Вукове књиге Мала простонародња славеносерпска песнарица, Беч 1814, без потписа аутора; о томе подробније в. Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Бгд 1924, 53—4.
српској народној поезији, него још више стога што, у неку руку, даје прву оцену Пачићеве поезије, — по свој прилици од аутора самог.
Остало је све исто; потписа аутора нема. Затим, ова иста, песма штампана је, у нешто друкчијем облику, на 92-ој стр. Песмарице И, Нови Сад 1862, а под
Да додам још и следеће: Дим. Давидовић у писму Вуку од 17. фебруара 1829. (Преписка ИИ, 84) за аутора ове песме сматра Бранковића и Матића (о томе Петру Матићу Вук 1845. говори веома позитивно: в.
701—2, бр. 561, под насловом Напитница, без ознаке аутора и у следећем скраћеном облику: Пиво је скупо, Вино је још скупље, За ракију новац немам, Воде не могу.
У новосадској Песмарици (1862, 83; 1868, 85) штампана је, међу шаљивим песмама, једна такође без наслова и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од
Темеѕвар 1863, рр. ВИ + 216, где су српске песме веома рђаво забележене, увек без потписа аутора (као и све остале на другим језицима уосталом), а најважније и најлепше грађанске и остале истога рода нису међу њима,
559, под наслоном Напитница, а без имена аутора, са ситнијим изменама: испретуран је ред двеју последњих строфа, а место не свима јаснога матејца стављен је обичнији
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету.
Уместо граматичких правила царовала је произвољност; субјективном нахођењу аутора било је препуштено да изабере српски, црквенословенски или руски облик.
међу драмским писцима у овом периоду, од којих ваља поменути Тодора Манојловића (1883-1968), иначе песника и аутора опсежне књиге Основе и развој модерне поезије (1987), као и Ранка Младеновића (1893-1943) и Живојина Вукадиновића
Затим Петријин венац (1975) води у унутрашњост Србије, у рурални и приградски живот. Два млађа аутора, Видосав Стевановић (1942) и Милисав Савић (1946), у исто су време објавила приповетке (Рефуз мртвак, 1969, и Бугарска
Најзад, прилично је велик број све млађих аутора, који су увелико започели нову етапу у развоју српске прозе и међу којима има и врло истакнутих, као што је Мирослав
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„И облик наше Земље био је предмет испитивања аутора „Принципиа“. Земљина гравитација, којом она привлачи тела њене непосредне околине, није једнака по целој њеној
књигу бацио бих без сумње давно у ватру или у запећак, кад је не би штитио њен фини повез и на њему име славнога аутора.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
), као и басне Езопа, Ла Фонтена и других аутора погодне због своје алегоријске, поучне димензије. Не треба заборавити и на бајке које и у претходним епохама, између
Доситеј Обрадовић свакако представља најзначајнијег аутора просветитељства. „Он је, у начелу, иницирао поетику књиге, указујући на примат просвећивања…, сакрално образовање и