Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
С друге стране, било би исто тако интересантно да се подробније испита колико је ауторово делимице публицистичко, делимице књижевно саучествовање у групи лево оријентисаних књижевника и интелектуалаца, као и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.
композиције, али га понекад налазимо само на нижој равни: с времена на време проткива описе који се дају у ауторово име.
Ето тако се и десило да у Нечистој крви, кад гледамо у крупним сегментима, приповедање изједно тече сукцесивно и у ауторово име, и не може се уочити много шта од онога што смо у првим верзијама могли да подвргнемо ближем посматрању.
У прози пак, особито тамо где се у ауторово име говори, чини се да нема посредовања - јер аутор је што и писац!41 Из тог су неразликовања многи неспоразуми
више се не види да је исказ потекао из њенога немог размишљања, али је зато њено знање истакнуто као медијум за ауторово знање.
То, извесно, није ауторово око, јер је он сам за се у роману безличан. Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих
Премда се споља даје, у ауторово име, опис се код Станковића окупља око субјективног доживљаја, са језгром у Софкиноме телу и са чулним утисцима који
Разуме се да се и овде могу очекивати исте оне особине које обично има Станковићев опис: и када је у ауторово име дат, најчешће је субјективан, преломљен у опажању/доживљају неког од ликова.
Формално гледано, искључиво ауторово; стварно, међутим, знатним је делом Тодорино. Она је у том часу била насред собе („Горе, насред гостинске собе,
Који редак раније, уосталом, речено је у ауторово име да Злата иде „у среди”, између Стојана и Јована, но на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла
Навешћемо, управо из Певаца, три примера - мада их иначе има подоста - у којима се о тој појави говори изричито, и у ауторово име: (1) „А сви су били срећни. Кућа увучена, ограђена, као одвојена, испуњена светлошћу, топлотом [. . .
Штавише, без напора и без натезања у свим би се случајевима ауторово трећелице могло вратити на јунаково прво. Отприлике исто онако као што смо то већ учинили са првом реченицом Нечисте