Употреба речи ауторовог у књижевним делима


Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

које су на његовом столу лежале, осетио је на свакој страници њиховој колико је његов мождани апарат савршенији од ауторовог, његов духовни поглед проницљивији, његова логика непогрешивија, његове мисли крилатије.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

А читалачко очекивање стално присуствује и у самоме процесу ауторовог стварања; однос између стварања и читања песме може се, по многим моментима, аналошки посматрати као однос између

у библиографију његових радова потврдио је процене о замашном опусу и данас врло актуелних текстова из свих области ауторовог занимања, непохрањеном међу књижне корице с његовим потписом.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

свуда Станковића налазимо пред одлуком: продужити опис изнутра (из доживљаја лика) или га заменити описом споља (из ауторовог погледа).

” Свуда се, сем интерполиранога ауторовог коментара, једнако чује Тодорин глас, њена забринутост колико и радост. Али у роману, премда се тај Тодорин говор

може доћи до понављања, и у понављању до могућег спајања два различна опажаја: субјективног јунаковог и објективног ауторовог. Конкретно би то овако изгледало: они, који гледају на варош и ови, који гледају на поље.

и мешању - без јасног разграничења, што је иначе карактеристично за Сеобе - и јунаков поглед може проширити на рачун ауторовог.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности