Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
! Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко! Нуто, богати — откуд ти овде? — Донесе и мене ветар, Радане. Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!
— Гости се опет узели смејати. Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке. Док приђе адвокат: — Аха, газда Мојо, откуд ви? — Мојсилу чисто свану кад виде адвоката. — А кад сте ви из Пожеге?
Између многих мисли паде му на ум и то како је вечерас неколико пута прошао испред Савкине куће. »Аха! Зато ли су онолике девојке биле код ње?!« дрекну и учини: »Хуј!
Марјан, нема се куд, исприча Сави све — и што ће му и куд се спрема ноћас са Симицом. — Аха, бам ти тек сад не дам! — Па шта ме онда вараш?... Дела, богати, дај ми. — Иди, иди кући те спавај!
— Још оно јутро! — узвикну капетан и пљесне се руком. — Их, ја грдне бруке писати толико! — Аха, господине капетане! — прискочи Сава, повратив се од смеха, чисто заједљиво — ко оно не пише никад ништа у ветар?
— Јест, море, јест! — одговори Пурко. — Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? — Аха, боје се! — рече чича Мирко. — Имају и кога! — додаде Ћебо. — Ако неће, море...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Склони се! — викну он. — Аха!... Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се. Лазар приђе мети. Све стало, не дише. Лазар скочи на белегу.
Африка
Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући. „На фала ну ига бе а аха катасфи. Јиха нима не па рију нои је Са хајива мају лаила танаке леба Бадира са хаји уаје мани нију си Рејаје!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не ради Павле то, што ради, само по својој глави. Сви сте ви то потписали! А ето, Шевич отишао, а ви остали! Аха! Аха!“ „Шта ми, остали? Остао си, и ти!“ „Мени се није остајало, нити ишло, дебели! Мени тамо не мож боље бити.
Не ради Павле то, што ради, само по својој глави. Сви сте ви то потписали! А ето, Шевич отишао, а ви остали! Аха! Аха!“ „Шта ми, остали? Остао си, и ти!“ „Мени се није остајало, нити ишло, дебели! Мени тамо не мож боље бити.
Него сви сте ви полетели у Росију преселитсја, јер у Росији нико не остаје у служби, без награжденија! Аха! Аха!“ „Никакије награжденија, Шевич нема да тражи, мени!
Него сви сте ви полетели у Росију преселитсја, јер у Росији нико не остаје у служби, без награжденија! Аха! Аха!“ „Никакије награжденија, Шевич нема да тражи, мени!
Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече. Нису такви били ни наши стари! Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали.
Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече. Нису такви били ни наши стари! Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали.
Ето ти, дугоњо, твоје у твоју Росију преселеније. На твоме се преселенију свршило, у ариште. Аха! Аха!“ Павле им онда, кад стаде на земљу, рече да му ништа није, да је мало изгладнео, и неиспаван, и то је све.
Ето ти, дугоњо, твоје у твоју Росију преселеније. На твоме се преселенију свршило, у ариште. Аха! Аха!“ Павле им онда, кад стаде на земљу, рече да му ништа није, да је мало изгладнео, и неиспаван, и то је све.
скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета. Ти си, Павле, утањио, ал’ ако те немаштина вуче у Росију, махни се тога!
Нећу порекнути што писах, знај, док је у мене коња и пиштоља. Е да ме искоријене из најдубљег корена. Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини се велика граја. Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком.
као премијермајор, а ја ћу свом старом, Стритцеском, рећи да ме Паја води у Росију, са коња, на магарца, у мобу. Аха! Аха!
Аха! Аха!“ А кад Павле узвикну да то још није свршено, и да му он није крив, Петар се дурну и дрекну: „Доцкан кукаш, дугоњо!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и узвикну: — Аха, сјетио сам се! Написаћемо оглас да је изгубљен мачак у џаку и прилијепићемо га на зид моје крчме.
Ево га, зауставља се поред самог џака. — Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш.
Јурећи тако, чича Брко стиже до оне велике пећине у коју се сакрио медвјед Крушкотрес Кукурузовић. — Аха, овдје су се сакрила она двојица!
— Аха, ја ћу ти показати како се од мрког меде праве шарени торбаци! — урликну Крушкотрес и пропе се на задње ноге, а престра
— Аха, држи га, држи га! — подругљиво повика за њим Тошо. Чича Тришо је видио из млина завршетак те велике борбе, а кад је ј
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Напољу иза стакла нечујно су клизили смучари по падини. — Идеално за децу! — рече Поп. — Аха... — Шта мислиш колико овде кошта дан? — Појма немам... — Испод триест сигурно није! — процени одока Поп.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли! Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: За вас, за вас, с пет хиљада. МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада? ПРОВОДАЏИЈА: (вата се за трбу). Аха, како вам је сад? Стотину мени, пак је сместа ваша. МЛАДОЖЕЊА: Пет хиљада, ви мене у нестрпјеније доводите.
“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.) „Може ли вам се на вашу реч веровати?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле, један лети амо с паше! Ал' ко на њему оно јаше? За копитама пра се диже, Све амо, амо иде ближе. Аха, о драги сине, ти си! Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди.
Што ће сада Ајкуна сирота? Уједанпут са душека скочи, Небу диже укочене очи. „Аха!“... викну загушеним гласом, Ал' јој нешто звекну за појасом.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: — Аха, ради, ради, куца!
— Аха, видиш ли? Старац ме прима за руку и сад заједнички савлађујемо посљедњу кратку узбрдицу, а кад стигнемо до самог врха
— Аха, утече ли, је ли! — побједоносно кличе старац. — Препао се грабаља, а, лоло једна. Самарџија ме чврсто пригрли, не да
— Аха-ха-ха, па ти још не вјерујеш, обербудало! Та нема ти љепше згодације него повалити какву снашицу на ону сламу у млину.
Како те није срамота на то и помислити? — Аха-ха-ха, баш је Велики Јово, живила му кубура! Мијеси чесницу доље у слами, а одозго, испод жрвња, брашно све пурњави по
Сви се у кући тргоше и празновјерно загледаше у придошлицу, а он, као да потврђује њихове слутње, злурадо подвикну: — Аха, утекох ли му, лопову! — А од кога то бјежиш, брате?
Покушао је да нешто каже, али му се кроз стегнуто грло проби само некакво кашљиво старачко гргутање. — Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било.
Пригушено рзање убрзо прерасте у гласан, грохотан смијех. Самарџија Петрак лупао се по бедрима и весело ргетао: — Аха-ха-ха, убрани ме, вели, брате Раде, од џандарске руке, помози да ми се не замрсе пути.
Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха! Помени само његово име, прекрсти се, па слободно у туђи тор. Охо-хо, чујеш ли ти ово, Раде, стари мој ђогате?
Огранула пуста мјесечина баш као вечерас, а нас двојица . . . — Аха, кажем ли ја, прави лоповски светац! — опет се утаче самарџија.
— Аха, види ти! — ждракнуше очима оба слушаоца. — Овдје се вечерас помињу све саме „небесије“ — свеци, усопши раби божји — а
Бива и то, лопови се најприје претумбају и посвете. — Аха, и Сава је у све то упетљан! — злогуко отегну наредник. — Отуда ти мени дођи, сад ја имам конац у рукама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је оброк“ рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!
је оброк“, рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће. (Приближи се.) Аха, нова земља, нешто закопано! Какве крадене ствари, или може бити, друго што. Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.
(Почне копати.) ДАМЈАН се полако укаже. ДАМЈАН (за себе): Аха, овај се већ забунио. Чисто не могу да дочекам час. (Уклони се.) КУЗМАН: Ха, ево и, ево моји лепи новаца! (Устане.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Може бити гди није одавно у служби, или гди сам овај бурунџук спустила. (Смотри једне рукавице.) Аха! Чекај мало. (Узме, па и навлачи.) Мало тесне, али зато ништа, сад неће нико видити какве су ми руке.
СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене. СТЕВАН: Аха, ето мајстор Срете, сад ће је он научити памети. ПОЗОРИЈЕ 3.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислила је, наиме да је Снежана неки пластични фазон на навијање! — Аха — рекох — оћеш ли да је опипаш? Тако она опипа Снежану и истог часа се онесвести, кад се уверила да је права!
Шта да му причам о Лондону? Ионако ми не би веровао! — Била сам код тетке у Обреновцу... рекох, а госн Суле рече: „Аха“ и на том се сврши моје путовање.
За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил. Колико ваша кола троше? Тата и ја водимо евиденцију. Аха, ево књижице! Дакле, овако: у граду десет литара, изван града — шест! Водите ли ви евиденцију о потрошњи?“ Господе!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА (Мити лагано): Сад смо обрали бостан! МИТА: Кад си магарац био... БАТИЋ (чита): „Љубезни Алекса“... Аха, ту смо! МАРИЈА: То је његово право име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Њих бих ја дотерао овде, да виде како је. А шта си ти у батерији? — Господине мајоре, ја сам водник другога вода. — Аха! — он се насмеја. — Знаш, питам да нису пратили некога који набавља фураж. Добро, добро! — Па се окрете: — Ордонанс!...
Али он, и не гледајући ме, као да га се не тиче то што му саопштавам, проговори: — Аха, добро! — и продужи разговор.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. — Аха... тако ли је! У ово доба... Молићемо за мецко изјасњења. Рибице...
рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама... Трпковића, што удари директору шамар... Није га познао по ноћи. — Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају. — Ја, па му директор опрости.
Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?... Какви ђаци... коме они требају ?... Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.
Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина... — Аха, понео сам га... ево!... И писар, дрхћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима. Зачу се мумлање. — Аха, орлушино матора, ти ли си! Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор.
— Стогодишњи рат. Како да не знаш! — Аха, јес' богме. Ту су Енглези употребили барут. Али ти даље ништа не знам. — Лако је теби: ти ћеш сигурно добити
— Аха, изишло! — рече он. — Шта? Изишло! Дед', прочитајте нам, прочитајте, — вичемо ми. — Па јављају из Београда само да је
« — рече неко из гомиле. — То је све једно, — вели капетан, па малко поћута: — Аха, знам: ја сам уз исправку послао званично писмо, па ваљад' су и њега штампали.
Скиде их на земљу преда се и подигнувши главу стаде да звера око себе. — Ехе, зар тако!... аха!... Ја уседох на коња и за часак одјурих до прве завојице, ту се скидох с коња, везах га и стадох да извирујем иза
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Да, морам мало до Београда, због избора. На дан-два само. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?... Аха, аха! Дакле, мислиш због избора у Београд. Хм, хм! (Маше за леђима руком Даници да се уклони из собе.
ИВКОВИЋ: Да, морам мало до Београда, због избора. На дан-два само. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?... Аха, аха! Дакле, мислиш због избора у Београд. Хм, хм! (Маше за леђима руком Даници да се уклони из собе.) ИВКОВИЋ: Мораћу!
имало би вазда о чему да се разговарамо, али ја сам хтео онако да проговорим о општим стварима... СРЕТА: Аха, о општим? Добро, газда-Јевреме; можемо, што кажеш, разговарати и о општим стварима; зашто да не разговарамо!
ЈЕВРЕМ: А начелник? ДАНИЦА: Па он каже, њега ће да кандидује опозиција. ЈЕВРЕМ: Аха! Опозиција! Дакле, тако, опозиција? А чему опозиција, зашто опозиција, коме опозиција? А? Е, то ћемо да видимо!
ЈЕВРЕМ: Јест', ту му је канцеларија. СЕКУЛИЋ: Врло добро, врло добро! (Припије се крај ормана и прислушкује.) Аха, аха... па може и да се чује. Слушај, газда-Јевреме, овај ћеш орман маћи одавде. Метни га, ено тамо, између прозора.
ЈЕВРЕМ: Јест', ту му је канцеларија. СЕКУЛИЋ: Врло добро, врло добро! (Припије се крај ормана и прислушкује.) Аха, аха... па може и да се чује. Слушај, газда-Јевреме, овај ћеш орман маћи одавде. Метни га, ено тамо, између прозора.
(Звони.) ЈЕВРЕМ (преплашен одлучношћу Сретином, седне поражен на своје место). СРЕТА (обично): Аха! Је л' видиш шта је власт? Мислиш ти то је тако? А шта мислиш тек тамо, у скупштини, галерија, жандарми, па полијелеји.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Него га се и боје, па му баш ништа не могу. — Аха! боје га се! Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!
— Аха! Ама, нису ми они онако по вољи. А јесу л’ служили у војсци? — Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те! То је све Мићин
Учен човек, ама влас’ не почитује!! — Ама кажем ти да не може! Није сада милошевско време! — вели ћата. — Аха! За књаз-Милоша ли ми казујеш?! Оној беше човек; мушко, дипломат, бре! Може, ем лепо ће да може!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Наздрави, дедо! Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха! А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако
— А? Ми керпичи?! А они што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа. Ми керпичи! Ђубре! Аха! — и све то било је тако страшио али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са
А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена. — Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе. — Ти! — устреми се он на њу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!
је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, | па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!
му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Та то није потребно, учитељу“, рече Глаукос, „ми ти верујемо на реч!“ „Аха“, рече један од старијих другова Глаукосу, „ти хоћеш да себи уштедиш рачун о кубатури пирамиде и зида!“ „Ја?
- И људи се отимају за те књиге и плаћају их сувим златом“. „Аха, Мардохају, сад сам тек разумео шта је то камен мудраца и како се прави злато“. Он се насмеја.
„Аха“, рекох, „Сад ми је јасно зашто и откуд ветар дува“. „Оданде где је та експанзивна снага већа него овде код нас.
Кад он, напослетку, извуче, оклевајући из свог џепа мали омот, погледа га она радосно: „Аха, то су веренички поклони!“ Он размота омот. „Шта ти је то?“ запита она зачуђено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сељаку. — Аха, аха! Затим трећи: — Господине пуковниче, на рапорту сам по наредби ађутанта пука, јер нисам извршио наређење
сељаку. — Аха, аха! Затим трећи: — Господине пуковниче, на рапорту сам по наредби ађутанта пука, јер нисам извршио наређење старешине
Дед' шта џакате? — Каже овај Рудничанин познавао га, вели, био је добар човек. — Ко је тај што каже? Аха! Тај ће проћи као и он. Добар пљачкаш, је л' зврндове?... А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци.
И рачунам, сад или никада. Па се сретам тако са познаницима. „Аха, кажу ми они, браво! Ви сте сад код господина Крсмановића. Честитамо, честитамо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дошô овај до диде, па њег фицкац вилиштаном, и како он њег мазнио, а дида скочи, па: „Аха, јеси л̓ ти правда?“ ома овај на диду. — А зашто да нисам? — дида ће опет њему. — Не видиш ти ко сам ја?
Приђе њему вилиштањац, па и он по њему одвали, ал̓ онако ди завати, а слипац: — Јој! — Аха дакле, и ти си правда! — вилиштањац ће њему. — А како да нисам, — онај ће — кад сам ја код бога надничар!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!... (Виче.) Евицкен, Евице! ПОЗОРИЈЕ 4. ЕВИЦА, ПРЕЂАШЊИ ЕВИЦА: Ево ме, мајко!
Изгледа канда је по Банстолу путуњу носио. РУЖИЧИЋ: Кого иштеши горјашчими очеси твојими? ЈОВАН: Аха! Овај је Словак. РУЖИЧИЋ: Несмислени, дажд ми отвјета.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући. „На фала ну ига бе а аха катасфи. Јиха нима не па рију нои је Са хајива мају лаила танаке леба Бадира са хаји уаје мани нију си Рејаје!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Него ти си љубоморан. Часну ти реч дајем, Полета ми је причала како мала непрестано говори о теби... Аха, то ли је... Е, сад ћу ја њу да мучим. Одбио сам одлучно да идем на састанак. Тома је био очајан.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго. АНЂА (чита озго): „Марице, душо моја!” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле?
) ВИЋА (обзирући се да ко не слуша): „Строго поверљиво. Према сазнању и трагу до сада уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!... ВИЋА (наставља): „... у томе се срезу сада налази извесно сумњиво лице”...
) ВИЋА (обзирући се да ко не слуша): „Строго поверљиво. Према сазнању и трагу до сада уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!... ВИЋА (наставља): „... у томе се срезу сада налази извесно сумњиво лице”...
(Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...Тачан опис овог сумњивог лица непознат је властима!
(Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...Тачан опис овог сумњивог лица непознат је властима! Једино се зна да је то млад човек.
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, господине Вићо, ово није плава риба и свастикин бут? Ово је важна и озбиљна ствар. А? Дај овамо ту депешу!
АЛЕКСА: Јесте! И таман ја да пођем, а газда се присети, вели: од јутрос... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха...? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један. ЈЕРОТИЈЕ: Од јутрос, дакле. Господо, упамтите од јутрос!
АЛЕКСА: Јесте! И таман ја да пођем, а газда се присети, вели: од јутрос... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха...? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један. ЈЕРОТИЈЕ: Од јутрос, дакле. Господо, упамтите од јутрос!
АЛЕКСА: Питам газду: како му је име? Газда вели: не зна. Кад је питао, он му није хтео да каже име. ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ту смо! Није хтео да каже име. Упамти то г. Вићо! ВИЋА: То је врло сумњиво! МИЛИСАВ: То је он! ТАСА: Он је!
Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази. ЈЕРОТИЈЕ: Аха! ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха! АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи!
Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази. ЈЕРОТИЈЕ: Аха! ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха! АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи!
Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази. ЈЕРОТИЈЕ: Аха! ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха! АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!
Констелација звезда у тренутку нашег раођења удара нам сваком свој жиг за цео наш живот.“ - „Аха!“ узвикну онај нацврцкани плавокоси брбљивко „сада ми је јасно да ме је у тренутку мог рођења једна влажна звезда
Изгледа као каква прангија. Аха! То је славни телескоп Њутнов. Он га је својом властитом руком начинио пре петнаест година и поклонио Удружењу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Трза се, враћа нож.) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај! КАФЕЏИЈА Аха, еве гу. Ја! Чиста, суза, ак препеченица, ама ладна, болан да гу пијеш!
ТАШАНА (вукући се одлази). МИРОН (сам): То? И још са невером! (Хвата се за главу.) Пих! (У грчевитом смеху): Аха-ха!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Господин Неруда баш је желео да му Павле буде ученик, али фрау Роза је одлучила за Шлемла, и за госпођу Друкер. — Аха! зна се! Госпођа Друкер не само да добро свира, него има и јеврејски нос, као и фрау Роза! Пссст! Срамота!
— Аха! то је дакле измислила фрау Роза!... Наравно, фина кућа, отмен свет, гувернанте, стран језик, како би и могло бити да Ј
како? куда? у авантуру? Да, баш у авантуру! — Бранко погледа сат: два после поноћи: — Аха, то је час моје надљудске снаге, а сутра ћу опет бити просечан. — Бранко се засмеја. — Хајд, лаку ноћ, снови пусти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На самом почетку те улице испаде пред нас један Грк: „Монсије... боно... цисто!“ Аха... ту смо. На правом смо путу. Он напред, ми за њим. Беше то нека кућа на спрату, са навученим капцима, сва мрачна.
Ха!... Ха! — Опа, ђоко! Сад ћеш видети твога бога... О... о... о!... Не верујем! Лежи кец... Ајд сад краљ... Аха... Одрж!... Оћеш људски, свеца ти твога, па ме и други пут прати. Охо... хо, баш су слатке твоје паре. — А, људи...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ти с’с мене што иска тој и направи. И с’г, ето ти ги: и жена и деца!... Ја! Ништа немам. Никога си ја немам. Аха!... АРСА (бесно): Кући!... МИТКА (покуњено одлази): Хајд, хајд, ти ми... (Одлази). АРСА (за њим): Кући право!
Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’... Још ми за лепотињу и убавињу срце гине и вене! Аха!... Пој Коштана, како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари. Ноћ летња.
Срећан ти пут! Путуј! И ја ћу да путујем! Дома ћу, кући... И, жив из њума нећем да изиђем. Мртвога ће ме изнесев... Аха, камо батка да ми те дарује. (Вади из кесе новаца.) Појављује се полицаја с пандурима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Држи га! Држи гааа! — Аха, не дај тамо! Док је намрштени Паприка са школског прага љутито зурио за њима, гониоци се брзо изгубише у лиснату
Предузимљиви Стриц већ је чучао високо у крошњи родна ораха на другој страни шикаре и дерњао се: — Аха, држи га, држи! Охо, ево га! Ево још двојица! Иха, брзо хватај, у њедра трпај!
“ — Аха, ево Стрица! — повесели се Мачак. — Препао се па пјева. Их, а још је у друштву с магарцем! Истрчао је на пут и још пои
Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже! Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али
— Ајој, закла ме! — препаде се дјечачина, па се успуза сасвим у крошњу дрвета и уклијешти се у гране. — Аха, шта ћеш сад?! — злурадо дочека Николица и сједе под букву заједно с кујом. — Одлази одатле! — повика Стриц с грана.
— Шта да радимо? — забрину се Јованче. Одједном Николица поскочи и викну: — Аха, сад сам се досјетио! Он се четвероношке увуче у кућицу и пружи се по шуштавој простирци.
— Види ти ње! — зачуди се простодушни Стриц, па и сам крену да провири у колибу, али Жуја пријетећи зарежа. — Аха, сад је схватила да је кућица њезина, брани је! — рече Јованче. — Ол рајт!
— Аха-ха-ха, дошла за будалом, велиш! — Ко ли је та будала, еј Стриче? — Ја сам будала! — одједном дрекну Стриц, муњевито п
на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу и луђачки стаде да се смије: — Аха-ха-ха-ха, хоће дјевојчица батине! Аха-ха-ха!
натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу и луђачки стаде да се смије: — Аха-ха-ха-ха, хоће дјевојчица батине! Аха-ха-ха!
— Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха! Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је. Плоча се с треском сруши на под.
За њим удари у грохот читав разред. —О дијете, о ђаволе, престани већ једном, јер ћу иначе пући! Аха-ха-хааај! — Хи-хи-хи! — њиштао је разред. Учитељ се толико смијао и смијао да му најзад ударише четвероструке сузе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми гладни чувати вама овде ово место ваше, чатући вам и појући, сваки дан ту служећи, а ниоткуд ништа!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А... како га рече? — Оскудација! понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди. Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација!
И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца. — Аха! — кликну тетка Дока. — Такој те искам! И татко ти такав беше! — Теке... тетко, молим те...