Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
једва се вучем. — Па јесте — вели Јула — нико и не надгледа то буре. — Та обиђе га покаткад мој Аца. — Да, вид’ла сам га канда ту одономадне. — Јесте, ’рâно, нема га већ седам осам дана.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Знаш ли оно када једном, брате, Насрнула она двој'ца на те? „Ацо, Ацо“, вика ти сирома; Аца теби те у помоћ ома; Један итац вешто, те у главу, Крвца лопну у зелену траву; Па да те ово не избави од мука,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И шта! Кроз кругове блиске „Три грозда“ процури непроверена вест да је Аца Кец постао швалер. Понаша се сумњиво. — С ким то тамо спаваш?
И сад замислите, невероватна ствар; Аца Кец кога су келнери толико пута превртали заједно са столицом и постављали наопачке на сто у време фајронта, устаје
Седи и смешка се тајанствено, онако швалерски. „Три грозда“ захватила блага паника! Ако је Аца Кец, онакав какав је, успео да дође до женске, онда је улом погледу стварно наступила инфлација. Смак света!
Смак света! — Не можете ни да замислите каква је мачка! — хвали се Аца Кец својим шлогерима за столом. — То је невероватно осећање, када се пробудíш, а она поред тебе на јастуку и гледате
— Је л' у спаваћици? — питају месечари. — Каквој спаваћици? —. чуди се Аца Кец. — Без ичега на себи? — Па, наравно! Без ичега! Онако, мислим .
— Без ичега на себи? — Па, наравно! Без ичега! Онако, мислим . Што је нај смешније, испоставило се да Аца Кец није ништа лагао. У питању је заиста била мачка — али права!
Провалили су га кад јој је куповао сардине и белу џигерицу. Пошто га мрзи да троши струју, дрва и угаљ, Аца Кец, иначе, пред Нову годину обавезно одлази малчице у болницу, као, фол, на испитивање.
не клопају слатко, све стављају на мој кревет ... Е, па пошто је прошлу Нову годину дочекао на уролошком оделењу, Аца Кец поче да пакује своје ствари и да брише кући.
Јеси ли запамтио?“ . —Ја ти то, брате, никако не могу попамтити ...казао је њему Аца Кец. — Ако ме буду питали како си, ја ћу казати да си ти, брате, умро!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
певале су се чак и песме Мушицкога: Полит у Покојницима 1899, 16—7, прича како је тада новосадски адвокат Аца Костић, који је имао изванредно леп глас, „особито лепо певао тада знамениту песму Мушицкога Днеј радосних печалних”.