Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
или гвоздена шипка за набијање пушке или пиштоља атар — поље, територија и посед једног села ар, ахар — коњушница ашик — драган, љубавник, вољени човек ашлук — трошак бабо — отац багателисати — омаловажити, потцењивати, ниподаштавати
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Угледа је лијепо Сунашце, Угледа је кроз јелово грање — Кол’ко се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је узме себи за љубовцу — Од ње поста звијезда
Ћипико, Иво - Приповетке
Боји се цурске лепоте, јер полази на завет, а у туђем, непознатом месту није згода за ашик... Ухвативши је за руку, похита пољем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Био је стари ашик. У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама. Млађи свет и не пева данас те
А и сам епитет, управо епитети, сведоче то. У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија.
Било је! Било је, ама неје тако без ред било! Пантиш ли, хеј—хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... кад стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... Челебија се зваше?!
Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано: — Нане, „Гиган“ саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку“! — Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...