Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
заједно с момцима; Јаков и ја, и сва ваљевска нахија, више камене ћуприје, ћуприју чувамо; Младен Миловановић, код ̓Ајдук-Чесме; Милан Обреновић ниже њега, све с леве стране Топчидера; Чарапић Васа на Камаљу према ̓Ајдук-Чесми, и чувао је
Миловановић, код ̓Ајдук-Чесме; Милан Обреновић ниже њега, све с леве стране Топчидера; Чарапић Васа на Камаљу према ̓Ајдук-Чесми, и чувао је друма од Стамбола.
више седање соларе; а наш логор на Царевој Ћуприји; а Карађорђе и Катић Јанко између нас; а Младен и Милан код ̓Ајдук-чесме; све то с леве стране Топчидера).
Јаков и Катић Јанко били су отишли код ̓Ајдук-чесме у логор Милану и Младену као у гости. Ја сам у ̓ладу спавао, док пробудим се и чујем где добоши лупају, а војска
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, како он не да да они од тог његовог новца граде себи куће, ханове и пуне своје дућане еспапом. — Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му.
— Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му. Од тог су му новца после хаљине куповали,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Капетановао он годинама по разним срезовима и носио неку ђуду као маџарски магнати. А кад се у срезу појави ајдук он скине ђуду и лично иде у потеру. Ис— купи сељака па ко буџу, ко будак, ко косу, а само он носи пушку-капислару.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити.
Је ли то истина, забога? ГАВРИЛОВИЋ: Засад је тако. ЗЕЛЕНИЋКА: О, сени Милоша Обилића, Ајдук Вељка и других јунака, чујете ли?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
13 ТУЂИН 15 АЈДУК 18 ПУТУ КРАЈ 21 ВРАГОЛИЈЕ 24 СРЕТАН ПАСТИР 28 ДРАГИ 30 МОЛИТВА 37 ЖЕЉА 39 ЈАДНА ДРАГА 41 НЕКА СУНЦА 43 РАНЕ 44 СЛАТКА
Мучи, момче, тако т' Бога, Окани се туге, Амо брже, ето свога, Па још, брате, друге! 1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове
сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.
Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака! Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад
Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па
Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па силена Чупа раста из
Ал' ко је, пусти? Он чека, ал' кога? — Зацело ајдук чека плена свога, Па чуо да ће сада туда проћи, И то га нагна овамо по ноћи, Па још се љути што га нема веће, Зато
То премисли, уз зид клону Па у тежак санак тону. Заспа ајдук, спава јако, Као дете, брате, како, Спава веће позадуго, Спава само, ништа друго, Јера њему око уста Игра нека
Стоји ајдук украј гроба Оборио ока оба, Стоји срца преломљена, Као душа осуђена: „Ох да рану већ преболе, Да сам и ја ту већ
„Помоз', Боже, јоште није, Још му, још му срце бије!“ Диже главу, оком плану, Па једноме плао ману. Ајдук стиже, већ дигоше, Већ га отле понесоше. „Брже, брже, ао јада!
Ајдук стиже, већ дигоше, Већ га отле понесоше. „Брже, брже, ао јада!“ Ајдук пушта, доле пада, Разнело му зрно главу, Пада јадан он у траву; Стиже други, већ га носе, Лете њојзи црне косе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
'Ајдуци чекају, чекају — ал, нема 'ајдука ни од њега трага. Пође други 'ајдук, војник посијече и њега. Кад виђе цар шта ради војник од 'ајдука, почне се од стрâ трести и јаукати; на то ће војник
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) СТАНИЈА: Па то ти свираш? ЉУБА: А да шта ћеш? СТАНИЈА: То ништа не ваља. Кам ти Ајдук Вељко, кам ти друге песме? ЉУБА: Е, то је сасвим просто. СТАНИЈА: Него то твоје цилулу, цилулу.
ЉУБА: Теби све није право. СТАНИЈА: А кам ти Дамјанова љуба, кам ти Ајдук Вељко, кам ти: Заспа Ранко под јабланом. ЉУБА: Па и те су о љубови. СТАНИЈА: Јес’ ја, ама нису безобразне.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? — Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.
Тако је чудновато она увек говорила. Бог да јој душу прости! — Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! — Није сваки дан Бадњи дан...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Је тако, мој гошподин?... Ја вама кажа: Далмација има педешет иљад ајдук!... Ту нима римедијо (лијека), него вишала, вишала и вишала!... Преметнуше разговор на болесника.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ И ТИЦА 21 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПОЗДРАВ 22 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПУТНИК И ТИЦА 23 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, АЈДУК 25 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,МОЛИТВА 27 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ, МАТИ 28 МИЛАН КУЈУНЏИЋ АБЕРДАР, ЂАЧКИ ЈАДИ 30 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ,
Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.) АЈДУК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с'
се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„био трговац, па послије убије некака Турчина који њега ћео да убије, и тако проспе своју кућу и отиде у ајдуке, и као ајдук 1807. године пребјегне у Србију“.
Кад сам ја од њега песме преписивао, не знам је ли био што старији од 40 година. Био је паметан и, као ајдук, поштен човек; врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него је све био мало