Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А ту били већ дошли и они храбри ̓ајдуци: Дамјан и Григорије браћа Недићи из Осјечне, Ђорђе из Остружња и из Кутишице Дамјан.
” Ја кажем да видим и да нигда толике видео нисам. „Видиш ово поље?” — Кажем: „Видим”. — „Да баш ваши ̓ајдуци она четири бега и посеку, толико неће се на овој ордији познати, колико да ишчупаш четири травке из овог поља.
” — Капетан: „Бе кад су они живи, сад ми није бриге, а ни теби, макар кад дошли. Ја сам се страшио да и̓ они ̓ајдуци не побију, пак онда би мучно било и за ме и за те. Сутра ћемо да идемо и да се разменимо”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Али сутра рано, знаш — рече Витомир кад хоћаху већ да се растану — ти кажи курјаци, а ја 'ајдуци. Ваља га најпре заплашити... Може откуд он, или ко од момака му, изићи и опазити...
— Не ме питај, море! — па устаде, приђе Тиосаву и сасвим шапћући рече му: — Знајеш ли, море, да има 'ајдуци? — Где? — упита Тиосав, токорсе изненађен. — Горе у Космај! Двојица ги има. — Е јес'? — Јес', богами ти кажем!
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја.
— А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају! — Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао!
— Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо!
— рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав. — Ако буду 'ајдуци, да их повежемо, ако курјаци, да их побијемо. — Мени ионако треба курјачки зуб и зев. — А што ти треба?
— А јеси уснио што? — упита Тиосав. — Море, сум ти снио много; Све сос неки 'ајдуци, 'ајдуци, 'ајдуци, па се кољем, па се рвем, рвем, па а они мене а ја њих. Па ти се теке тргнем.
— А јеси уснио што? — упита Тиосав. — Море, сум ти снио много; Све сос неки 'ајдуци, 'ајдуци, 'ајдуци, па се кољем, па се рвем, рвем, па а они мене а ја њих. Па ти се теке тргнем.
— А јеси уснио што? — упита Тиосав. — Море, сум ти снио много; Све сос неки 'ајдуци, 'ајдуци, 'ајдуци, па се кољем, па се рвем, рвем, па а они мене а ја њих. Па ти се теке тргнем.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— питају је жене. — Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам.
— Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му. Од тог су му новца после хаљине куповали, плаћали жени која
— Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му. Од тог су му новца после хаљине куповали, плаћали жени која га је
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је мрзио да га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
12. А момак је однекуда Де су људи као вуци, Под оружем иду свуда, Да и видиш: кô ајдуци; А ношња им скоро така Као што је у Турака. 13.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
уђоше у кућу ту нађоше једну стару жену, која им рече: — Ово је 'ајдучка кућа, него одма бјеж'те одовле, е кад дођу 'ајдуци, ако вас овђе затеку, нећете ниједан живе главе изнијети, па ми вас је жао да погинете.
моја, ноћас немамо куђ камо, но да останемо овђе или да нас покољу звјерке; па ми је — вели — опет милије да ме и 'ајдуци посијеку, неголи да ме потежу звјерке кроз планину.
— и оде у подрум. Кад је уш'о у подрум, војник брж' боље потегну сабљу и посијече га, те га баци у једну ћошу. 'Ајдуци чекају, чекају — ал, нема 'ајдука ни од њега трага. Пође други 'ајдук, војник посијече и њега.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...
Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“, био је Брзокус. А Брзокус бјеше и фра-Брне (ИИИ), (1819, † 1838, †† ?
Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... — А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ. — Јето, мој добри дивере!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с гуслима да пјева, а осим тога путем по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па путници увече пјевају и слушају; а ајдуци зими на јатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то највише пјесме од ајдука.