Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Ма ајдуче, како ј' тебе? Чудно дивно, и он спава, А њија му с' тако глава. Ватише га, савезаше, Овамо га потераше.
„Брже, брже, тамо к реци!“ Па понеси и потеци; Ал' кроз нојцу зрно пишти! Ох ајдуче, да л' те тишти? Зрно стиже, Ето ајдук паде ни се диже, И њег' лоша копца снађе — Ту за облак месец зађе, И тавно