Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још гласи неки на близу се чују, Па све се ближе амо приближују. Наш Стојан зато не аје испрва, Њему се чини е трепећу дрва; Но кад се жубор попримаче ближе, Он главу брже на 'ну страну диже, Па гледа
77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје. Ал' наш ето соко сиви Није за њу да не аје, Ма за жену, што би лагô, Не би је занаго. 78.
У туђину он је зашô, Другу можда себи нашô, За менека он не аје, Другој пољуб јако даје. Другу тиска он на груди, Другу грлит он се труди, Друга њему срце жари — За ме више он
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Кад сам поред вас... Она га лагано одгурну и, смејући се, добаци му: — Мéцхант! — Аје л’ те, какви су људи? — запита Арлета. Тома скочи и стаде поред мене.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Препаде се покојни Партенија, па се обазрије и викну: — Устави, Симеуне! Устави, болан; доста је! Симеун и не 'аје, већ једнако пуни и подврискује: — Стан', курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш! — Устави, Симеуне!