Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом, збогом, двори бели! Још две, две-три тешке сузе, Он за руку младу узе: „Ајмо!“ Она за њим ита. Куда ћемо, то не пита.
Кад из топа тане паде, И деца се њим играју, Тамо-амо котрљају. „Сад је доста, ваља спати, Ти си стража, ајмо спати!“ Таку речцу вођа креће, Ма језиком већ заплеће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Немоте тако, госкапетане! Сија другоме, као да сија и мени! — С капетанима мораш ко с малом децом! — Ајмо, полако, госкапетане, полако. Тако, ногу предногу! Само полако! (Излазе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јево трагова од опанчина — вели Тетка. — Ја одавно то гледам. Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу). Ајмо тамокарце. Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главног олтара.
Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!...
Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!...
“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити. А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали! Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.
— Мучи, мучи, тише говори! — вели Тетка, јер му се учини да шкрипнуше Брнина врата... — Ајмо, одма горека... Нису то погрдне ричи! Нисам ја таки човик! — Ја оћу да и’ разумим! — понови упорни Бакоња.
Ћипико, Иво - Приповетке
Оно је само... —Да ча је они ваш млади? — расрди се Жижица. —Они му ни достојан бит ни слуга!... 'Ајмо ћа! Оба се узрујаше и дигоше са столшде. Диже се и жупник. —Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека!
Павле пожури и стиже их у путу. — 'Ајмо, брате Илија, ђаво однио и варош и вино! Вино пије вино, па никад краја!... 'Ајмо, Илија!..
— 'Ајмо, брате Илија, ђаво однио и варош и вино! Вино пије вино, па никад краја!... 'Ајмо, Илија!.. — Иди, вели му Цвета накресана, широка је цеста!
Ћипико, Иво - Пауци
Видите да бали и одбалива... То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. — 'Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! —Муч', шугава козо! — срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху.
— Почни ти! — Нисам ја за то.. — Ено ти оца! И наста свеопћи разговор. Тадић нанова хоће да говори. — 'Ајмо, подне је! — завикаше некоји. Ну он их не слуша, већ слиједи говором ... — Пусти га нека сам бали и одбалива!
— срдито и пријегорно јави се мајка јој. — Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. — 'Ајмо! — огласи се и Јуре. Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама.