Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, не би ти могло! Кад ’оће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа! Него кажи нек спреме »ајнпренсупу«, назеб’о сам. — Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!! — То је кад се људи мешају у наше послове!
Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. — Па иди! Ти ионако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу. — Боже, Ћиро — рече гђа Перса, и рашири и диже руке као стари пророци — и теби је још до јела!? Ух, ух, ух!
Све се разбегло, и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама да спрема »ајнпренсупу«, јер она то најбоље зна. Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.