Употреба речи ајте у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Њему се завртоше сузе и рече: „̓Ајте, ̓ајте свак на своје место; а што је било, било; да је просто, ни спомена нема.

— Њему се завртоше сузе и рече: „̓Ајте, ̓ајте свак на своје место; а што је било, било; да је просто, ни спомена нема.

— Сутра ујутру рано повика господар Ђорђе: „̓Ајте, спремајте, да идемо Братачићу”. — Почеше спремати момци, а ја искупим главне људе, тј.

Уђе слога, и, да је рекао онда: „̓ајте сви на Саву, да прегазите”, — ту се не би смео наћи један који не би на Саву нагазио, а то ли на Мишарско Поље.

Ту је био кнез Милић Кедић, наши сви капетани и Мутап, војвола Милош Обреновић и прочи. Онда Мутап: „Ајте, браћо, ̓ајте!

Ту је био кнез Милић Кедић, наши сви капетани и Мутап, војвола Милош Обреновић и прочи. Онда Мутап: „Ајте, браћо, ̓ајте!

посекао ми оца, по̓арао ме, одвео ми коња, пак сад не да но, код оволике наше војске, да ми га јаше на срамоту; ̓ајте, браћо, на град!” Залупаше добоши, развише се барјаци, полетише војске свака своме старешини.

се у Боговађи, и поручи да му јоште војске дође, пак онда се крене на Кљештевицу, гди кажу да је збег био, говорећи: „̓Ајте, јунаци, да и̓ питамо, како могу чете преко ваљевске преводити, и да им покажемо да сам ја сад господар ваљевске, и да

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Е, ово ти је баш права каштига божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — ’Ајте, децо, озепшћете! А ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.

Затим дозове свог секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: »’Ајте, вели млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Кад чујете изгубљене дане, Кад се песме с јавора заоре, Да што Србин учинити море, — Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету,

чујете изгубљене дане, Кад се песме с јавора заоре, Да што Србин учинити море, — Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што

Црква, попа, причест и венчање, Коло, шала, винце и играње... Сунце јарко зашло за горицу, Ајд' младенци, ајте у ложницу. Ох грлења, ох велика миља... Бог и гледа па и благосиља...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте одерите је, измјерите и подијелите, па на аманет колико буде ока, онолико и да ми платите пошто нађете да је право;

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. — Давно сам ја, Мило, припевана и опевана.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Природа је сасвим проста и... то јест ствар је сасвим проста и природна, а ви овдје као нов и невјешт...“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?

једнијем сивијем куком, гдје је увијек обичавао починути, сједе да напуни и укреше, а млађарију пропушти, гракнувши: „Ајте, не чекајте.“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци.

Смијешан је тај придјев и по себи кад се примијени на Цуце и Бјелице који су сами — гребен. „Ајте не засмијавајте ме, но улазите!“ рече ђакон Иво, тобож оштро.

Донесите да с њом потрујем ове перчинаше. Ајте! Повељанаја творите, а ови ће предлагаје маја пити, не бој се!“ Тек је он изговорио те ријечи, Господар зазвони те му

Лице му бјеше ведро; никаква трага узбуђења не показа. „За мном!“ рече им. „Један за другијем ајте; не грајте, кад се ја сагнем, сагињите се и ви!“ Киша је једнако падала и вјетар дувао.

не грабите се лудо око глава да не платите својим главама; ајте!“ нареди Оташ. Она два те их помену и ш њима Мишан и Јанко пријеђоше пут, па измакнувши се подаље, скрише се иза крша

Туре стаде баш пред шешаном Оташовом. Бјеше му, ваљда, пиљак, што ли, упао у опанак па се сагао да га извади. „Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем.

својијех одабраће ови па сјутра пораније нека дођу, да ту ствар потанко извидимо и протресемо, па ћемо пресудити. Ајте сад у миру божијем! Проклет је ко уложи да се свети!

А, богами, и сметенила има свуд! Причајте о чем другом!“ звони!“ „Прекините ви сад свако причање, па ајте к цркви. Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом. Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ааа, мислите морални? Па за то служи карактеристика, то је бар јасно! Ма ајте, молим вас, какве аустроугарске трупе, побогу, људи? Који краљ Петар? Ама на каквим волујским колима? Сумарени?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. Осињача рече дјеци: — Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо.

Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. — Таа-ко! Ајте лезите! Ајте и ви, браћо! — Би молија за једну рич! — поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.

Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. — Таа-ко! Ајте лезите! Ајте и ви, браћо! — Би молија за једну рич! — поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.

али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. — Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели...

бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... — Добро! Добро! Ајте сад! — А мој добри, мој липи вра-Брне! — настави Чагљина — немој ти мислити да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја

Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима. — Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! — нареди гвардијан. — А ди је Букар? — пита Тетка. — Јади га знали!

Слуге пођоше гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира. — Ајте ви отворите цркву, јер није разлог да јутрос не буде службе! — рече Дувало ђацима.

Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо... — За ликара у град — додаје Брне. — Ама, шта је јопет? — пита млинар.

— Како шта је!? Умра је гвардијан... — Гвардијан умра! — Станте сви! — викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах. — Ајте наоколо у манастир! Па одгура фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште...

— Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!

— Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!

— викну Вртиреп — него одма спочетка оћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!... Па онда има и друга.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ал’ се млађан зажелио мајке, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, ја сам вам се зажелио мајке: ајте, браћо, да делимо благо, да идемо сваки својој мајци“. Дружбина га радо послушала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности