Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово и ово време запали пак да се уклони.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јесам слуга, а радим шта хоћу. Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник. Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у
Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш?
— Кад ћу ја да се вратим? И мени је Бадње вече. — Платићу ти више него што заслужујеш. — Сад сам сигуран да си син Аћима Катића. Познао бих његову крв у пуку војника — окрену се кочијаш и осмехну, лижући иње с бркова.
заседа и галама. Зар га није школовао због сујете и амбиције? Он је... Је ли, пријатељу, по чему би ти познао сина Аћима Катића у пуку војника? Само брбљаш и не мислиш. — По томе, господине, што умеш да наредиш.
Ја сам закон! Све је моје. Само преко мог гроба можете да се делите. Аја ћу још да живим!... Обојица сте једнаки! — Аћима оштро заболе што први пут пред Ђорђем ружно говори о Вукашину. Удари песницом о софру. Посуђе звекну.
— Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је. — Заслужи души место: моли Аћима да се помири с манастиром. Ти једини можеш да га наговориш. — Будало, газда никад не слуша слугу — паде на узглавље.
„Шта имаш да ми кажеш?“ Он скиде лампу са зида, принесе је оцу и пружи му летак у коме су либерали исмевали Аћима због Вукашинове женидбе. „Мијат га нашао прилепљеног на нашој вратници“, приближи лампу очевом лицу.
Људи за столом, нагнути над чашама, грде владу, тврде сигурну победу Аћима на изборима, прете либералу Чакаранцу, верују да пију због избора.
“ Тад је Аћим Симку и Милунку истерао из собе. „Јавиће сигурно“, из ината му је рекао. „Неће.“ „Хоће за сина Аћима Катића.“ „Знам те као кошуљу.
Како ће да до каже да му је исплатио његов део очевине? Све имање што је он, Ђорђе, купио... Тапије гласе на Аћима. Слепац сам. Ако, Ђорђе! Кад си слепац, нека ти и кошуљу скину! Застења и извуче руку испод покривача.
Молићу се Господу и дале за тебе, дете, јер световна дела твојега свекра Аћима и мужа ти Ђорђа нису до сада била Богу угодна...
Чим су слуге вечерале, шапатом је позвала Ђорђа на спавање. Тога дана, први пут откако се удала, није Аћима сачекала да се врати с пута, помисли. Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери.