Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
риђасте длаке ал-дувак; - ал отвореноцрвен, румен; дувак невестински вео, копрена ар (ахар) коњушница, стаја аџамија - неискусан, невешт, неупућен, почетник (човек или коњ) Базарђан (баздрђан, базерђан) - трговац; улица у Сарајеву где
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло добро ачкати — ухватити, уловити аџамија — неискусан, невешт ашлама (аршлама) — трешња раница ашлук — новац за трошак ашчибаша — главни кувар, надзорник
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија постô, У механи пио и без гроша остô! Јер, да само видиш, у лијепе Маре, Какве ли су, пусте, димије од харе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па се разболео; био Дука, па га боли рука; јест Илија, луда аџамија: оно боја није ни биђело, а камоли с киме учинило; та ако би оно и изишло, ал' му не да остарила мајка: „Не, Илија,
аршин — лакат (мера за дужину) ат — арапски коњ атлија — коњаник аферим — браво, врло добро ахар — коњушница аџамија — неискусан, невешт аџија — в.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа’ с оно сикирче да га утепам!“ — Ех, ех, аџамија, па лудо... — Виде ли, Јевдо, што ни с напраји оди наш варош?! — Лелеее! — хуче Јевда.
Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. — Ешексене! Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!... Откуд ви па тај адет и тај памет?... Што? Што, бре?...
А ти — их што си брљива! Младо, лудо, аџамија, — ти искаш да станеш еснафска жена!... Ти да га заб’равиш!... Он си је човек сирома... фукара!
!... Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!? Ех, аџамија што је — па лудо!... Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!
— дира га Замфир. — Неје ништо лошо... Теке... зборим си... за теб’ неће да ваља!... Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеиф с уста, а други слуша, па мисли, истина је... Слушају чираци, па неје ред за еснаф-човека.
— проклетство аргатка — радница арч — трошак аскер — војник асли — сасвим атлас — врста свиле аусганг — излаз аџамија — млад, неискусан ашкољс’н — браво!