Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај честити Војвођанин коме је Српство мајка и бабајка, с љубављу је певао о свим словенским народима што ће се, касније, здружити у Југославији: испуњавање дуга, још
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На дому ми останула мајка, Имам тамо и старог бабајка, Дођох амо да умијем лице, Да донесем мајци јутрошњице.“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада
Гледни само — видиш тамо горе Оне беле поносите дворе, То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека, Мајка, сеја за тебе се боје, Јер си самац
доста, Па је онда вако започео: „Чу ли, сине, што бих знати хтео: Откуда си и ко ти је мајка, Кога кажу родног ти бабајка?“ На то Гојко брзо реч прихвати: „Право ћу ти све ја казивати.
А Ђоки се то на срце дало Те је дете говорити стало: „Чу ли, чу ли, мила моја мајка! Дад ми амо мача од бабајка, Да протерам одмах Турадију, Да избавим јадницу Србију.“ Пламенога мача он доита — Ал' га опет на земљицу ита!
Нисам, брате, ове горе вила, Ни ме вила белу одојила. На дому ми останула мајка, Имам тамо и стара бабајка; Дођо амо да умијем лице, Да донесем мајци јутренице.“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде.
Гледај само крај ове рудине Де се беле из шуме зидине: То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека; Мајка, сеја за тебе се боје, Јер си самац
Па је онда 'вако започео: „Чујде, сине, што би знати тео: Откуда си, и ко ти је мајка? Кога кажу родна ти бабајка? Да си дете рода господскога, То ја видим и из ока твога; Још када те ту погледим млада, Споменем се доба од
година, Секо с оцем силнога Турчина; Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега бабајка, Де потражи Жеравицу Рајка, Кажи њему, све му прашта Раде.“ Ово рече, Богу душу даде.
бегова сина, Та баш оне клете потурице Мурто-бега, љуте изелице; Млади момци, тек брчићи тргли, Ал' се синци на бабајка вргли: Србе сећи цео живот бели Бесни Турци оцу се заклели.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј. Јовановић Змај ВИ РИБАРЧЕТА САН Ал' се небо осмехива! Ал' се река плави!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
брату коња и оружје, и подај му турско одијело, још к отому седло оковано; ја ћу дати твоју абајлију, што сам теби код бабајка везла, пак ти нисам за њу казивала, јер је нисам била испунила, а сад сам је испунила златом; и даћу му ћердан испод