Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И после смрти грешите! Ја љубим! Ту моју тајну немојте ниједне ноћи гробару приповедати. Гробари, попови и бабе не умеју тајне чувати.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда ти курјак стане бежати, мислећи у себи: „Међер бабе у овом селу једно говоре а друго мисле”. Наравоученије Људи који своје пристрастије и користољубије за совет
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце
Ја онда помислим: баш су мени добро казивале моје комшинице бабе, да сам ја учен; међер и мој учитељ Сабов не зна више од мене, зато он мени ништа не говори, а кад он од мене више не
Таман они седоше да ручају, али враг, или ђаво, донесе две бабе из Подгорја. Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву војску.
Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву војску. — Јадне бабе не знаду обиње, да лажу, кажу: „Идемо из Уба, никога нисмо виделе, но чусмо на Убу, да је Алекса са некаквима се побио
” Онда ти двојица ђипише, свезаше бабе за шљиве, загрнуше зубуну, па голим ножевима пљостимке, одсекоше и од шљива гране: „Казуј, баба, шта сте јошт чуле и
” јадне бабе пиште као гује: „Јаој, стан̓те, казаћемо”; а оне сироте оно те оно, што су и пре казале. Зар и њима се досади тући,
И ови кажу да су врло брзо ишли, зар бојали се чете; и ништа не платише, а ваљда би платили да не дођоше вражје бабе, те поплашише.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сутрадан већ по оближњим кућама почеше се жене и бабе сашаптавати: — А знаш, јадна, шта је ноћас било? — Шта, јадо?! — И не питај, боме!...
— Ништа друго, него онај — у камен ударио! — О, бог с нама и анђели божији!... И тако жене и бабе крсте се и сашаптавају, а сиромах Симица покуњио се, па хита среској кући.
Таман им поче Страхиња причати све по реду, док ето ти озго кренуло се село, па и неке бабе и жене. Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима.
Зарожани му све испричаше што се ноћас догодило код њих и рашта су дошли. Срећко се насмеја, па им рече: — Ето бабе Мирјане, па је упитајте! — Деде, Пурко, почни ти! — вели чича Мирко.
Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше.
И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сладак је живот у дому твоме!... Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!... Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели. Довешћемо ми теби и Јелицу!...
Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке! Од многих ево вам једне: Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.
Оно управо и нису били Турци него неке бабе!... Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!
— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... — Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!... Па и ови Турци канда нису прави Турци!... Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...
Станко је слушао, а душа му се заносила. — Јесу ли ти добри били у кући? — Као рођени!... Боље него рођени!... Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!... Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!... Пусти теле!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог крста. Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле да тај путник није ни Жида који купује храну, ни Шваба машиниста
да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пóшу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.
Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње, и распитују који ће
Жене држе у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а
Али ове недеље сви су ишли у једној цељи: бабе да чују, а девојке да виде новог учитеља. Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види
је ли блеђа или руменија него радним даном — све се то почело да посматра у цркви, а довршило у порти или на сокаку. Бабе се разговарају о редушама, и о томе како је лети лакше него зими сетити се шта да се зготови за ручак; људи о пољским
Затим долазе силне друге слике. Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима, и удаваче са Амором од гипса
Дан је за даном све краћи бивао. Најпре неосетно краћи, »за један кокошији корак«, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. »Прође лето«, рекла би тек вредна домаћица, »окраћ’о дан.
Та до’ће ред и на вас! Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза! Остало је, фала богу, још ћувегија!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Умро? Бог да га прости! — говориле су улазећи код бабе у осветљену, гостинску собу. Затим кад се све искупише, одоше у кујну где је мртвац био однесен.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ИВ. У купеу за ниже официре једног војничког воза, Јуришић је имао ове сапутнике: две бабе шесетих година, једну грозно мршаву девојку са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са
Ја овако, јер сам неспособан, три сам прста изгубио у фабрици. — Камо да видим, тражи оно чудовиште од бабе, разгледа ону направу и врти главом. — Биће то нека варанција, а? Оставите то, господине, нема ту ништа без дрва.
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и сјајан, ширио се весело на небу које се
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све те приче о загробном животу само су прича, да се плаше деца. То је да се бабе лакше исплачу. Људи се множе као и мишеви, и голубови, којих увек има.
руке, он се присети да Енгелсхофен, једини, може наредити извршење смртне казне, а да Гарсули само брбља и прети, као бабе. Не може Гарсули вешати на територији Енгелсхофенове команде. Не може. А што да не може?
„Што си луда, Шокице? Та неће га мушкетати овде, пред тобом. Седи овде. Утри сузе. Ви сте жене праве, задушне, бабе. Не ваља у овакве прилике да се плаче!“ Павле им онда рече да ће већ код прве скеле да побегне.
Он се онда заплака, што је Гоша зла. Кад су, затим, стигли кући дединој, био се мало узверио од бабе. А баба примети то, па ће упитати, његову мајку: Што је ово дете вако ћудљиво? Звера, као да га је стра!
Да се запосле као носачи оних портантина, оних носиљки, што их има и у Рагузина, што претварају у бабе, чоека. Наговарали су им жене, да иду и перу пресвлаку, Бечлијама. Нудили су им да износе смеће по локандама!
Нада се умрети, стојећи, са сабљом у руци, не погнув главу. Неће се уплашити смрти, као што се бабе плаше у мраку. Старији францескан, Габрич, исприча му, онда, да шизматици греше и не знају да је свети Мрата, заправо
Та како да не знаш! Братаница је попадије Живке, сестричина наше бабе Милке, леле мене, Трифуне!“ Међутим, Трифун погледа, озбиљно, брата, и рече да не ваља спрдати се са сиротињом и да је
Сав накит, скупоцен накит, који јој остаде од матере и бабе налази се код Божича. Божич то под локотом држи. Зна она како ће то у Божича измолити, али јој треба мало времена да
Насмеја се, па рече да су та два крвника седела, као бабе, зато, што су били остарели и заблесавели, а да не би били седели тако, да им је младост још севала из очију.
Тој седој, малој, увек уплашеној, старици, вид је био јако ослабио, а Виткович је говорио, пред свима, да бабе треба да штрикају, а не да картају.
Они су били у пуној снази, а жене су им биле, бабе. После тог доживљаја – са фенриком Ракичем – и Павле је био јако збуњен, па је неколико дана лебдео, између облака
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пођох улицом шутирајући празне конзерве, док су бабе као корњаче извлачиле главе иза прозорских стакала. На тргу сам се зауставио, том тргу равном и округлом као палачинка
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из крви њене, затим, поче да се шири неки страшан задах, тако да су све бабе из куће окупљале се око ње, крстећи се и бајући јој.
Освестив се, она за тренут познаде своју избу, која беше сва застрта чаршавима натопљеним сирћетом, и две бабе, које су непрестано обилазиле око ње, бришући јој уста и очи, успијајући и крстећи се.
Тада хтеде да скочи од ужаса и да врисне, трзајући се у постељи и тресући главом по јастуцима, док је бабе не прихватише.
погледу, заиска да јој се принесе огледало, оно исто огледало, оковано у оквир од гвозденог цвећа, које су јој бабе, малопре, гурале под нос, да виде да ли још дише.
Грозним и строгим погледом гледала је у врата. Аранђел Исакович растера бабе, да их самртница не види. Није знао да она више и не гледа, да није ни њега познала и да издише баш у тренутку кад је
Одбијајући од себе свакога, притискивао је на њу своје груди, не пуштајући је ни онда кад су бабе хтеле да јој склопе очи. Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд.
називајући је: „Дафинчо моја, Дафинчо“ – док је себе додавао, као: „Аранђелче, мало Аранђелче“ – лелечући као јарац. Бабе су узалуд врискале и покушавале да му је отму из руку.
Нагрнуше старци који се, изнемогли, зачас, изопијаше ракијом, и бабе које беху из ковчега извукле једну руку мртваца, лелечући и вриштећи, љубећи је.
По кућама снахе почеше да пате. Свекри поблесавише од муке, при гуркању и хрвању ноћу, по вајатима. Бабе, излазећи ујутру више села, на брдо, до бунара, згражале су се, причајући своја чуда једна другој, крстећи се, при
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање. У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде.
У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде. Име детета веома често је магијски вид заштите новорођенчета од злих сила које угрожавају његов живот.
Тада натприродна демонска бића добијају највећу снагу: мртваци се вампире, зле бабе постају вештице, нападају караконџуле, а свуда унаоколо лете свирци и настоје да породиљи одузму млеко.
Важна улога оца у васпитању јесте кажњавање деце. Док мајка, бабе и деде могу бити попустљиви према деци, у нашој патријархалној култури отац мора бити строг и каткад немилосрдан.
бриге и разумевања, као и њеног заштитничког понашања, деца оба пола много воле мајку, док оца поштују и боје га се. Бабе и деде. После родитеља, па чак и више него отац, о деци води бригу баба.
). У српској патријархалној култури, у великој задружној породици, дете није брига само родитеља, бабе и деде, већ се сви укућани брину о васпитавању деце.
верују да у рају има највише деце (затим девојака и младића, а мање одраслих људи и жена), док у паклу бораве старци, бабе и попови. У Шумадији верују да Бог даје кишу „деце ради“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и фотографија дједа и бабе у народним ношњама, он седи, она стоји са положеном руком на његову рамену и са неверицом гледа неку белосветску
Матавуљ, Симо - УСКОК
И старац Мргуд и бабе смијаху се као и омладина. То безазлено, здраво весеље обузе и Јанка. Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није то за твоје године. — Остави, синко, идем ...Док се уз пут добро исплачем, можда се ја и повратим, бабе ми је жао, а сад, засад ...пусти ме, Дуле, брате, срце ме вуче . . .
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну
Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за
Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобилу и ждребета, он је изгубио главу. Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син
Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде увече, уседне он на кобилу, па у поље, а ждребе трчи уз кобилу.
„Баш сам несрећан“, помисли старац у себи, и оде кући, а од своје бабе затаји све што му се на путу десило. Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају.
дâ, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли и баба му да, те је посоли; кад вода узаври, а он заиште мало брашна; баба му да и то само да види од чуда
106. ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ: Чуо од своје бабе, деведесетогодишње старице родом из Вршца из породице Акимовић-Маченков, скупљач Светозар Мл.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Желио би да покушам ја срећу лечити га, и то симпатетично, то јест речма, онако као што бабе зевају на болесника кад бају. Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество.
ВУЧКО: Ја! Устај! Све устај, а кад ће бити „седи“? ЉУБА: Ти да ниси ћирица. Диж’ се, кад ти кажем! Ето бабе, па да преватиш аљине мајкине. ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.
Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас. А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише.
Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа!
Надам се, браћо, да моја грипа нема вируса азијског типа.“ „Зар нећеш друже, лекове своје, та све се бабе око њих роје и теби паре у шешир броје?“ зачу се шапат нечији мекан. „Та нисам ни ја толики звекан!
“ зачу се шапат нечији мекан. „Та нисам ни ја толики звекан!“ — дрекну болесник уз покрет нагао — „То сам ти само бабе лагао, паре дизао где сам стизао!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Молим лепо... али буди мајстор да те не види командир. А ти размануо као барјаком. То и бабе умеју. Е, да знаш!... Зато сам ти слатко ударио десет батина.
су они да положе своје ништавне животе, али на витешки начин, а не да умиру скрштених руку као немоћни старци и бабе.
Тек ће ме он запитати: – А је ли, има ли што млађе у кући? Рекох му да сем бабе нисам никога другога видео. – Нисам толико млад да и бабама чиним услуге — па отресе прашину и пође.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако нису људи дома, оно су жене.“ — “Јунаци су у бадњаке, не могу доћи; Старе бабе масло варе, опржиће те; Невјестице кућу ките, окитиће те; Дјевојчице пјевачице, припјеваће те“.
Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе? — Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће?
— Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе? — Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну! Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем. ДРОБАЦ: Лажеш, не разумијеш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Умирала је, у Вршцу, недељама, и ја се сећам капљица морфијума које је узимала. Путници, породица моје бабе Јуле, кажу, према својим читуљама, да воде порекло од Јелице, сестре Тодора од Сталаћа.
У породици попа Ненада, најмлађег сина Јована Путника, нарочито су се поносили братанцем моје бабе, Пајом. Тај Паја Путник био је у време револуције године 1848.
Ове вечери, пуне широких вода, мостова, који се превијају преко вечности и пролећа, после киша, доносе мир. Бабе које продају чешљеве, наранџе, новине, и гледају, ако могу, да вам задрже кусур, певуцкају цело вече.
Прошао сам крај тих малих кућица, у којима је био мрак, и огњишта, која се густо диме. Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено.
Поред пута село се тек будило, магарци су рикали, а бабе су разносиле тешке товаре на леђима као да смо негде у земљи Дон Кихота. Козе се веру по кућама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав!
Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Од то доба једнако је ту у селу. И, боже, што рекле бабе, што ти је човек! Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ја се питам: вид очињи да ли вара ме? Ено жене, насред Саве, ено мараме! Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси: Кад је врело, свак би главу да у води покваси!
Па се баца у загрљај Сави, Морави И на глави покривало тад заборави ... У бабе је повезача красна, прикладна, И зато се не одваја од ње никада ...
И док у Кану дају Гранд Приx За филм Хомо хомини није лупус, У Гучи, то јест у Мионици, бабе три Продају човека, ко да је купус, Старо одело, или трокрилни орман: Томе је посвећен овај антироман.
ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ Деда се зове Пантић Авакум, А бабе Јоша, Вука и Магда. Истовремено им је, јутрос, пало на ум Да продаду старца, (Враг да, Носи га у Лим, у Ним, у Рим!
У ружну трговину бабе се дале (Ниски се нагони у свима буде), Јер, кад продадосмо идеале, Што продавали не бисмо људе?
То је суштина овог призора, Ове лакрдије и спрдачије; Авакум Пантић је лишен избора, А ни бабе не могу другачије: Свако ту, као свугде и свукуд, Чини оно што му одреди усуд!
вековној беди, Што има, да изнесе на тржиште, Да према другима одмери колико вреди; А све што три бабе имају, јесте Тај деда, рођен деветсто шесте.
КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ Деда је стар: осма декада! Снага издала, памћење ветри, А бабе добро познаје: некада Био је верен с њима, са све три!
Доживех најтеже понижење: Је л то стварност ил ме вараш, машто?” А бабе вичу: „Велико снижење! Продаје се деда будзашто!
„Предуго се нови човјек порађа”, Мисли Лаза, док неко пита: „Пошто?” Он бабе познаје из Подграђа: „Здраво да сте Вуко, Магдо и Јошко! Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда...
” ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ О чему мисли деда, док бабе Муштерије за леђа грабе? Доле, на излазу из Звечана, Има једна пољана, као клечана Торбица...
зла и бахата, Оличење најгорег патријархата, Ситни кајишар, шкрти Цинцар Који би мајку продо за динар, Нудио је бабе за малу своту, На заједничку нашу срамоту!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Што бајете као бајалице али бабе кад у боб врачају? Што ће знати мртве костурине како ће се коме догодити?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се
и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Људи се почеше дизати. У то нека баба помоли се на ждријелу. „Да, ето нам бабе Ћурђе!“ рекоше неки. „Она ће нас послужити, таман као да поручисмо по њу!“ Баба се доштапа и назва им Бога.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.
У њима се најчешће збива шала или се ко излаже подсмеху. Нарочито рђаво пролазе Турци и Цигани, жене и бабе, свештена лица и поједине животиње. У више прилика њихов је јунак и Краљевић Марко (— Пошто би се потурчио, Марко?
Кумине ми куме, па њезине друге, из првога села ђеверић. Моја баба и његова баба двије рођене бабе. Моја мати и његова мати на једној води пређу прале. Моја мати и његова мати на једном се сунцу грејале.
Ако је и Богу, много је. — Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ
— Кажите ви мене најприје: које мене родио? — Ми не знамо. — Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду. 6 Питали попа црногорскога: — Кад ће, попе, ово Божић доћи?
Кажу да се и данас може виђети у некаквој планини (гђе се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње.
3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем! Гори, ватро, пламеном, Ето бабе с каменом! ДИМУ (да не иде на децу): Тамо, диме, сака — диме, Тамо су ти
3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем! Гори, ватро, пламеном, Ето бабе с каменом! ДИМУ (да не иде на децу): Тамо, диме, сака — диме, Тамо су ти врата И шарена јајца, И стругача погача
А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и
рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и ђеда који те зло гледа и мисли, боји се великијех протисли.
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране, најприје полако па послије, пошто виде
стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су плашили немирну и непослушну децу бабурица — буба мара бај — бајање бан — назив за сваког човека према
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
133. У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. 134. У наше бабе кожне очи. 135. У нашега бијелца девет покроваца, и опет му се ребра виде. 136. У нашег ћаће реснате гаће. 137.
Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за
Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу.” Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син
” Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде у вече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу.
“ Те он онамо на оно друго брдо. Дошавши већ близу бабе пође јој с плећи те шумке пут ње, и његовом срећом баба се с оном тицом играше и према сунцу бискаше, а он полако те
Баба полети, а ова потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Од њега ништа бити неће. Једва је дошао на свет“, одговорио му је Аћим, а бабе су говориле да Живана неће преживети порођај. „Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Длето је од њега просто одскакало. — Покушај с липом. Мекша је! — упозори га мајка. — Липа је за бабе! — држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на онај фронт који никако да се макне са оне исте непомичне линије од Ђевђелије, па преко Кајмакчалана до Битоља и Бабе планине, и обијао прагове да добије какву му драго службицу од које би живео (јер се за ону објаву о неспособности
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Нема у бабе више ниједног прстена, осим једног што га вазда држи под језиком, па га ми не можемо никако украсти. — Брже прстен
Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, и ко
Али ко хоће да добије од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, и ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу. Сутрадан, кад змај отиде од куће, царев син
Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде увече, уседне он на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу.
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну
зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево бабе ђе је измакла и сад ће бити ту: ја чујем већ како лети.
НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде.
баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде. А баба му вели: — Не дам, бога ми, ниједнога; ето ти пијевца па га оћерај нек ти донесе јаја.
— упита син. — Е, ти онда отковрчи. ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА Првога вакта дошô Турчин у бабе, па ће се издријети: — Пеци, баба, девет-десет јаја! — Немам, ага, душе ми, него осамдесет.
АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ
без оца и матере, без брата и без сестре, и нигђе ништа није имала него три-четири стотине гроша, па пође код једне бабе у селу и упита је: — Што би рекла, бако, кад сам овако сиротна остала, а без ничијега доноса, бих ли купила једно
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Препричао сам делове неколико песама о Краљевићу Марку које сам чуо од Бабе Батикина, а онда сам, на њихов изричити захтев, морао да им описујем комшијска посела у Идвору за узврат, они су ми
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уз поштовати иде акузатив бабу, али не може у исти мах бојати се, јер уз њега мора ићи генитив највише се боји бабе. Но, како год човек покуша да исправи грешку у рекцији, сваки пут квари утисак који оставља Станковићева реченица.
С једне стране између бабе и Младена, с друге између Младена и Јованке. Баба не односи пуну победу све док њен унук заједно с првим (и јединим)
То је знак поштовања бабе, потврђивање да је она прва у породици. Али, чим Младен почне да полаже рачун, објашњавајући шта је све урадио
Постоји слика - у време сахране госпоже Дафине - која је истински језовита: бабе ваде из ковчега мртвачку руку и уз лелекање је љубе.
Одбијајући од себе свакога, притискивао је на њу своје груди, не пуштајући је ни онда кад су бабе хтеле да јој склопе очи. Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ... — Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред општине и као махнити
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо! ЈОВАН: Знате шта, мајсторице, донећу вам ја за пет форинти од мога бабе псето што више вреди него десет такови ламура. ФЕМА: Како изгледа, Жан?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш смијеха, повлађуј ми само, да видиш што ћу од бабе чинити!... Пази, Суљо!... (Гласно.) Невоља, бабо!... ’Ма каква је?
Ту беше борбе!... Ево и крви Где је по зиду бесно прскала... Јасно је све... Издајство! Превара!... Погане бабе умље змијино Потражило је неме трагове Којим авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Море, Дачо, брате слатки — вели му његов вршњак, обвезник чиновничког реда ко ће још наше бабе да гледа. — Море Ђуро, да ја теби кажем... Не ратују старци већ деца од двадесет година... А ти не бирају.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било. У послу, тамо по башти је остајала.
Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.
После бабе, долазио је отац. Сиров, крупан човек. Лица затворена и више натмурена. Трома, тешка покрета и корака. Још тромија
кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: — На, однесите тамо!
И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио...
Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога. То је очево место.
Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога. То је очево место.
Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ.
Ни мало, ни много. Умерено. Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.
Младен слуша. Али не поноси се. Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.
Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе. До бабе и мајка му седи. Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.
И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Херцеговини верују да виле постају из мразовца; зато момци никада неће ову биљку да згазе, док напротив бабе то чине кришом, рано у зору (Софрић, 165). Уочи Цвети иде се »у брндуше«: ко се ујутру на Цвети у њему ‹тј.
и — пошто се запале свеће и пресече колач који су у глуво доба ноћи три бабе, потпуно наге, умесиле од брашна узетог из девет кућа — провлаче се испод д.
Ћипико, Иво - Пауци
— трже га из мисли газда. — Примакни се ближе да ти кажем што треба да радиш! Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци. —Немам, господару, новаца... —Чекај, будало! Не нагли!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(клечи испред њих дотерујући им одела): Па, где сте ми били? Код бабе? Како она? Колико се радовала када вас је видела и чиме вас је дочекала, послужила?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милушић је почео да злоставља жену и дете. Паланка је врила. Прота је говорио о антихристу, свет о сотони, бабе су палиле свеће. По други пут је Јулица од мужа прешла у стан своје помајке и сестре, сада са дететом.
Али виђење није било весело. Бранко се запрепастио: како се отац његов променио. А и Бабе се сетио. Сео, и очима тражи Бабу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« викне. »Овамо, бабе и бубе, ко ће ми на мејдан изаћи! Не бежите, или се предајте, јер се ниједан од вас главе неће нанети!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин. — Нека то буде на витешки начин, а не као неке бабе. — А теби је мило да погинеш на Пољу Косову! — упаде подругљиво Лука. — Не верујем!
— говори љутитим гласом Живадин. — Е, није него!... Нећеш ваљда да ми доказујеш да државу чине бабе, жене и деца — обрецну се капетан Вела. — Чекајте — умеша се у разговор поручник Протић, судски писар.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кључа вода у котлићу, бабе између себе шушкају, окрећу се. — Мирише људска кост! — рече вештица леђима окренута Варалици, а њему се заледи крв
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч' Грују по десници руци; из руке
Нијес' ово бабе шумадинске, да разгониш и да набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара
А ево ти тврду веру дајем да ти ништа учинити нећу: у твог бабе млого кажу блага, подај благо па откупи главу“. Ал’ беседи Сенковићу Иво: „О Турчине, аго од Рибника, нисам дошô да ти
Оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога! А кад види да ће погинути, даде плећа, пак стаде бегати, за њим Ђурађ пусти бедевију: „Стани аго, утећи ми
Ласно ти је, море, бабе пржит у поноћи, кад нико не види, ал’ је мучно мејдан дијелити у по подне св’јету на видику: нећу, море, више купит
Исто тако, у моравском округу има један стари градић на врху брда Бабе, више села Лешја, за који се прича да га је градио Орловић Павле“. Уз стих Ал’ по греку стара родитеља?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и тајанствено мјесто. Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити.
Кроз јаругу, дубоко у Гају, мрмори узан поточић пун трула лишћа и брзо се губи у тијесну камениту понору. Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто.
у некој црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: — Држите га, однесе крст! Наравно процесија се покварила, Ђоко добио батине и надимак „Потрк“.
Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе, уместо трнова жбуна чучао је црн медвјед. Лазара Мачка подиђе језа.
Лазара Мачка подиђе језа. Чврсто затвори очи и поче да шапуће: — Знам ја, знам, нијесте ви ни бабе, ни дивови, ни медвједи. Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре!
— И велико дијете! Па да, тако је. Ја сам заиста сирото велико дијете, без оца и матере, без дједа и бабе. Добри мој дека, како ме је само цупкао на кољену и тепао ми: „Јаре моје мало, јаренце!“ — А шта ти је било с дједом?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Који год то с неправа добитка чине које подужбине, они су тима право садружни што прње бабе по сели, и разбијају цркве крадући, пак из тога тобоже и за своју душу просјаком деле и у манастире пишу на спомен
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, —