Употреба речи бабино у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— виках ја смејући се. — Зар вас није стид? У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити. Тргох је за руку и извукох на горњи степен.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу. Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч? Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије. Каже, поручник је.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

По репу, ко бабино кајање. — Питао свештеник бабу каје ли се за гријехе, а баба му одговори: кајем, синко, ама по репу (тј. касно).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Морали су јој све потанко исприповиједати. Већ се момцима било досадило бабино пропиткивање, пак се договоре њих тројица како ће бабу преварити и насадити.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чак у томе осећао се лакши, срећнији. Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из

Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће. Шта ћеш, судбина таква! Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности