Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
мужескога је пола... синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато... тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик...
Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и Цвечкенмајерка, а ова последња дознала је, као бабица, још и то да ће гђа Перса убудуће крштавати унучиће поп-Спирине.
Африка
На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом. Искрцавамо се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад га Павле запита, шта му Кијев смета, Ђурђе је викао: Кијев зато, што је у Кијеву бабица ретка. Тих дана, Варвара се била опоравила и синула је, онако лепа, зачета, риђокоса, од неког унутарњег задовољства.
Цела росијска армада имала је, тих дана, кројача, тако мало, да их је било још мање, него бабица, у Кијеву. Петар се једини, полако, био расположио.
запаљених лојаница, Павле је долазио да провири кроз завесе и гледао, како се ужурбано крећу по собама, Варвара и бабица.
Петар, сиромах, није видео, колико је слабашно, жуто, ситно, збрчкано. Бабица га је, првих дана, завијала у црепове, топле, а крстила се над дететом – кад је отац не би видео.
Чак је детету и пелене прао. Док је бабица завијала дете у цреп топао, Павле је стајао и присуствовао томе, као занемео.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Софра му талир подарује. Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.
То је преобучено мушко. Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој. Лопов, опет, прети са наџаком Шамики. Најзад дође картара па показује
Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча. Чамча је своју улогу добро играо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
дознао је од ње: да је против повраћања жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОДБРАНА ОД БАБИЦА 81 2. ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА 84 3. ОДБРАНА ОД СУЂЕНИЦА 85 4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА 86 5. ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД
Порођај се зато обавља у мраку и тишини, а поред породиље је само бабица. То се чини јер се верује да уколико мање њих зна за порођај, он ће утолико бити лакши.
“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!
“ Ово изговара три пута, с надом да ће се лако породити.¹⁹ Да би порођај био лак, бабица треба да узме зечију шапу и да је пропусти кроз недра породиље, изговарајући ове речи: „Као што брзо иде зец, тако
Забележено је и веровање да се „не ваља“ ако се трудница љуби с бабом, јер ће јој дете патити од „бабица“.⁵⁷ Табуисани предмети и „нечисте“ материје.
“⁶² На крштење дете носи готово увек бабица (у срезу бољевачком), а негде (у Хомољу) до цркве иду заједно бабица и мајка.
“⁶² На крштење дете носи готово увек бабица (у срезу бољевачком), а негде (у Хомољу) до цркве иду заједно бабица и мајка. Мајка га пред црквом предаје бабици, а ова куму који уноси дете у цркву.
“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету бабица пробуши десно ухо бритвицом, на кућном прагу, и у њега уметне свилен кончић са сребрном парицом.
Ту парицу дете носи на увету једну, три, пет, а највише седам година. Након тог времена бабица у зору једног „светачког дана“ скине парицу и баци је у бистру текућу воду или у ватру.
¹¹⁸ За одржање деце као моћно магијско средство користе се и извесне вербалне формуле. У Хомољу, када бабица дете провуче кроз обруч или точак од кола и зањише га три пута према истоку, онда она три пута, стојећи на прагу,
Зато родитељи предузимају многе заштитне мере у првих четрдесет дана за одбрану од ових злих бића. 1. ОДБРАНА ОД БАБИЦА Најпознатији порођајни демони чијем су штетном утицају изложени породиља и новорођенче јесу зла демонска бића,
(„ја родих, умесих, испекох и бабице претекох“) на магијски начин (збуњивањем) чини породиљу имуном на штетно дејство бабица.¹²³ Бели лук је, верује. се, изузетно добро апотропајско средство којим се може предупредити штетно дејство бабица.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
- Приход „љубов“. - Расход „својевољство, сваки час нове аљине, мазање“. Приход „деца“. Расход „бабица, колевка, апотека, неспавање, дојкиња“. - Приход „помоћница живота“.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Син му је био ђак. Отац га је одмах на рођењу, чим му је фрау Хелене Цвилингсрозе, општинска дипломирана бабица, јавила да је добио мушко, одредио за »инџилира«.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
рамље, четврта прирамљује, пета без пола зуба, шеста длакава ко мушкарац, седмој се бело навукло преко ока, осму бабица последњи пут окупала! Дај шта даш! После четири месеца у овој пустињи, учиниле нам се као султаније!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Време је да и ми примамо прве животне шљаге, и то од кога — од бабица! После толико шамара, заиста сам и данас благо запањена откуд нас толико у Београду кад смо већ у првој рунди изгубиле
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Трипут). Бјеж отолен, зла натруно: да те ћерају девет бабица са девет штапчића, девет невјестица са девет куђељица; девет дјетића са девет сјекирица; девет дјевојчица са девет
тебе под ружом родила, Ластавица пупак урезала, А пчелица медом задојила, Бела вила у свилу повила, Друга вила бабица ти била!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад њих запита, откуда су, баба му плачући одговори: „Ја сам издалека, бабица од двора царева; а ова ђевојчица, ово је једина шћер царева, коју сам ја из малена гојила; па по несрећи својој отиде
како је откупио робље и отпуштио кућама, „а ова“ рече „ђевојка јест шћер царева, а ова | старица, ово је царева кутња бабица; оне не умијући куд, а и немајући су шта тражити своје куће, остадоше у мене, и ја узех себи ђевојку ову за жену.
Кад цар то чује, повикне: „То је моја једина шћер, коју су проклети Турци заробили; а та старица, то је од мога двора бабица, која је њу још измалена гојила и чувала; а ти — ти ћеш бити круне моје нашљедник, већ трчи натраг својој кући, и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
од заранака, само што се вратио из поља и обиласка орача, био скривен од луди, било му је тесно за њега самог с Богом. Бабица Роза је и Милунки забранила да улази у собу код Симке, па је морао у јабучар.
Не видела децу ако не једе. Ђорђе јој сваки трећи дан доноси из Паланке — говори Анђа, Толина жена. — Лажеш. Зар би бабица што је лично краљицу Наталију порађала јела мачке? — каже Мијат и милује ибрик у сенци.
Симку од његове свирке још јаче рана заболе, јаукну: — Затвори прозор! — Не бих могла да живим са сељацима — рече бабица Роза. Седи на кревету наслоњена на колевку. — Зашто? — процеди Симка.
По челу и слепоочницама осећа хладне бобице зноја. — Затвори прозор. — Говедо пијано, ништа не мисли. — Бабица љутито затвара прозор. — Принеси лампу да га видим. дај ми га... Устаћу!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара, по развалинама, по записима и другим лековитим местима по
Петровић, Растко - АФРИКА
На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом. Искрцавамо се.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То је исто тако као кад би бабица вештачким средствима журила породиљу да роди што пре, наприлику одмах у петом месецу.
Наопака би то била философија кад би бабица умовала овако: »Кад је детету било добро у утроби мајчиној 9 месеци, порасло и оснажило се, још ће више порасти и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. меће под главу или поред главе, »да га не би нагазиле ноћнице« или од бабица, или »да боље спава«, и ту стоји 40 дана (СЕЗ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; С. Трој.
Б. дејствује као сигуран апотропајон. Гаром од б. прави се новорођенчету крст на челу, као утук од бабица (СЕЗ, 45, 1930, 42; 184); или му се б. меће око главе (»да би спавало«, СЕЗ, 16, 1910, 171).
о томе и мало доцније) сасвим очевидна егзорцистична моћ п. Она је неизоставна при магичном истеривању »бабица« из породиље (в. цео процес у СЕЗ, 19, 99).
Бела трава (лепідіум). Трудна жена носи је за појасом до порођаја — да је заштити од бабица (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 181, Ресава). Било или шушкавац (алецторолопхуѕ мінор = рхінантуѕ). Вук (Рјечн., ѕ. в.
је јаше, куга је држи пред собом) и штити од њих (од море, на пример, ако је иза врата и наопако окренута, или од бабица, ако је новорођенчету испод узглавља или поред колевке).
Ћипико, Иво - Пауци
Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад. Дјевојка не хтједе да се поврати кући ни на какав начин.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стари младенци, на своје властито чудо, родише сина, и стадоше крити дете. Паланка онда навали на бабицу. А бабица записа, код власти, нечувену ствар: да мисли да је дете мушко.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
октобра 1864. године. Одмах, на првоме кораку по рођењу, но без мојега учешћа и кривице, направио сам збрку у кући. Бабица, која је бдила крај постеље моје мајке крепећи се румом, објавила је да је дете које се родило женско.
Ја нисам никада, ни доцније, распитивао како се то могла бабица збунити оглашујући ме за женско, али мислим да ће то бити услед расејаности.
распитивао како се то могла бабица збунити оглашујући ме за женско, али мислим да ће то бити услед расејаности. Бабица је била стара, уседелица девојка, а код ових, веле, није немогућа таква расејаност да мушко сматрају за женско и,
Можете мислити како смо се сви у кући изненадили кад смо сутрадан, још рано изјутра, сазнали да сам мушко. Бабица се за своју погрешку извињавала слабим осветљењем које је прошле ноћи било у кући; оцу је необично пријатно годила ова
жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их овако као писац, још немам. Бабица је том приликом констатовала и то да сам са рођењем задоцнио пуних седам дана.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица. — Је ли мрав? Њен узвик сакупио је сав мрапљи народ, али су мишљења задуго била подељена.