Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Он ме потапша двапут по рамену. — Е, хајде, хајде!... Било ти сретно!... Зацвилише танке зарђале багламице враташца. У раскуштрану траву око гробова у млаком предвечерју падали су чешљугари.