Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем. Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу, па ошину коње.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А после опет настају бескрајне равни. Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну.
Шеве су трепериле у ваздуху, над Махалом. Дан је био топао и багрем је мирисао. Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму,
Велико слово П, у Павловом иницијалу, изгледа као неки багрем, на који су навукли омчу – као нека рода, савијена у врату – као нека сабља нацртана на папиру, у потпису.
Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић ћарлија, багрем му цвета. Мило му је да живи, од јутра до мрака. Понела га је нека олуја, дише, као после неког страшног загуша.
отпусти слушкињу, нашао је Варвару, дигнуту на узглављу, код прозора, под којим је, на низбрдици, шаврањика цветала и багрем мирисао. Била је расплела косу.
Куд год је пројахао чуо је сербску песму, па је налазио познанике, из старог краја, и у Арнаутки. А багрем је био, и на Донецу, и на Бегеју, исти.
Дрхтала је још од успомене на Турке и Татаре. Понегде само понека шумица. Понека речица. Понеко брдашце. Понеки багрем, понеко насеље, у сунцокретима, а затим свуд опет трава, трава. Док не претрчи понека лисица. Понеки зец.
Црњански, Милош - Сеобе 1
МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ 118 X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 129 СЕОБЕ И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ.
МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ Све до јесени, по славонским селима, није се чуло ништа о онима што одоше на војну.
Беше се дигао из воде и из смрти и бео, као млад багрем, батргао се, по туђини, појављујући се врх друмова, куда беше, жив, са војском прошао, где су га налазили напитог,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
би човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само багрем Негде на крај села.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Ти све пребацујеш на политички терен! Олиста буква — политика! Процвета багрем — политика! Разболи се крава, цркне — опет политика! Ваљда има још нешто, осим политике?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити.
И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити. У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад више.
А кад дође час, да ми се срце старо стиша, Твој ће багрем пасти на ме као киша. ЛИЖБУА и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за њега.
Скупљали се у заранке. Осовина великог тоцила једним крајем пободена у багрем, а другим у церов дирек, ракљаст на врху. Откад памти, тоцило више нико није употребљавао.
из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и сам багрем закукао и више га никад није дирнуо. Ни он, нити ико други.
Нека га тако док се багрем не осуши.“ Тако сломљено, стајало је тоцило наслоњено на багрем док мати кије умрла. Онда су га скинули и одгурали око
Нека га тако док се багрем не осуши.“ Тако сломљено, стајало је тоцило наслоњено на багрем док мати кије умрла. Онда су га скинули и одгурали око плота, поред јасенова.
Само што је Лазар исправио колена, зачуше се два праска, и сви му видеше чађаве образе. Василије се врати и седе уз багрем. Лазар се, кажу, клатио, клатио, па се окренуо без речи и полако изишао на пут.
Нек буде сатрта проклета и јалова јазбина Василијева! Нека из моје буне пепелиште остане, и багрем, и багрем! — Иди, скупљај луде, Стево! Аћим зове! Брзо иде јабучаром да нареди Толи: — Звони на узбуну! Војска иде.
Нек буде сатрта проклета и јалова јазбина Василијева! Нека из моје буне пепелиште остане, и багрем, и багрем! — Иди, скупљај луде, Стево! Аћим зове! Брзо иде јабучаром да нареди Толи: — Звони на узбуну! Војска иде.
— Где ти је Ђорђе? Аћим узе штап и без речи изиђоше. Симка, увијена у кафтан, стоји уз багрем. — Је ли дошао? — Није — слага.
Могла би, хајдук, ноћас да се расплаче пред њим, а он би јој длановима притиснуо образе. Стаде уз багрем да је сачека, ваљда ће се појавити однекуд, али му сећања затрпаше жељу и одвукоше га у подрум на сламни лежај између
Пре ће у Мораву, да се удави, него из своје куће поново да оде, зарицала се наслоњена на багрем пред кућом, док се месец споро пузао уз јесенове. А како да се спасе? Мајка изроњава из зеленкасте таме.
Лако заборавља Ђорђа иза леђа, на кревету. Само једно борави у њој: родиће у првој копњи кукуруза. Багрем ће процветати. Све се у њему одједном згужва у грч. Сигурно је чула кад сам јој оне ноћи причао о Толи. да с Толом...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КЊИЖЕВНОСТИ Веселин Чајкановић РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА Садржај СКРАЋЕНИЦЕ 2 АЉМА 4 БАГРЕМ 4 БАДЕМ 4 БЕЛА ЛОЗА 5 (БЕЛИ) КРИН 5 БЕЛИ ЛУК 5 (БЕЛИ) СЛЕЗ 8 БИБЕР 9 БОГИША 9 БОГОРОДИЧИНА
сади, не треба ни подизати кућу ни спавати. Кад се једном запати, не ваља је затирати (СЕЗ, 32, 1925, 16). БАГРЕМ Аказіе (робініа пѕеудацаціа). Багрем, багрен, багрена, египатско трње, капиника, крунчица, нерод (Софрић, 10). Б.
Кад се једном запати, не ваља је затирати (СЕЗ, 32, 1925, 16). БАГРЕМ Аказіе (робініа пѕеудацаціа). Багрем, багрен, багрена, египатско трње, капиника, крунчица, нерод (Софрић, 10). Б. није добро дрво.
испод кога је испаљена пушка (БВ, 16, 1901, 97). Сватови, кад дођу кући, никада не остављају барјак на д. или багрем (већ најрадије на липу, СЕЗ, 19, 154). У околини Ђевђелије врше се с помоћу д. и љубавна гатања.
или, како се тамо зове, љутика, и сутрадан се њоме мажу стоци губице да је не би уједале змије (СЕЗ, 65, 1952, 157). Багрем. »Ако багрем много расцвета, родиће ситно жито« (СЕЗ, 70, 1958, 550, Лесковачка Морава). Бели лук.
Багрем. »Ако багрем много расцвета, родиће ситно жито« (СЕЗ, 70, 1958, 550, Лесковачка Морава). Бели лук. У веровањима објављеним после
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Густ багрем је растао по том гробљу без хумки, и силне пчеле су зујале над покојницима. Али људи, тако, воле да местима дају ружна
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Баш којешта!« помисли младић. »У дворишту а ни на пушкомет унаоколо нема бунара, а и багрем је одавно сух. »Шта ове о бунару трућају!
« — узе ашов и осврте се око себе да одреди место бунару, кад при дну дворишта угледа багрем у цвату. »Ако никада нисам сањао — сад сањам!« — младић протрља очи.
све док и бунар не сакри шума, тако да више нико није знао ни где је био, мада једна древна прича каже: постоји један багрем, испод багрема бунар, а у бунару кључ. Потребно је само трагати довољно упорно, довољно дуго.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Кад би човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само багрем Негде на крај села А МАЗЕ ТАТИНЕ Мамине мазе На чистоћу пазе А татине мазе На чистоћу газе Мамине мазе Једу