Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ништа више. Нисам, боже, њега ми што се рађа. — Што ти је; Ђорђе, сунце божја ствар! Осећаш ли: багремово цвеће мирише на мед — рече Тола и седе поред Ђорђа.
а поглед занесен и сав утиснут у рупу на каменом зиду кроз који излази и улази ноћ, на којој се појављује и нестаје багремово лишће. Никад небо. Он верује да су багремове због тога и посадили поред апсане.
Никад небо. Он верује да су багремове због тога и посадили поред апсане. Оне прве буднс дочекане зоре, багремово лишће је било зелено. Сада као да је потопљено у зејтин.
Била би несрећа ако у твоје време не би било луди које би на багремово коле набијали. Не секу ли ради тога шуме око наших река, и оне ће пресушити.