Употреба речи бадњиданске у књижевним делима


Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1. Wаѕѕермелоне. Лубеница; пипун. У околини Ђевђелије л. не сме изостати са бадњиданске софре (СЕЗ, 40, 82). Та л.

У народној медицини г., нарочито са бадњиданске вечере, важи као лек од рана (СЕЗ, 40, 80; 83). Бело г. у сну значи сузе, а црно значи веселе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 385).

). Приликом првог орања заоре се у њиву половина к. колача (СЕЗ, 17, 15); кад се к. сеје, у први оџак закопа се мало бадњиданске вечере (СЕЗ, 14, 86). Три дана пред Ђурђевдан не ваља сејати к. (»јер ће да га једе много црв«, СЕЗ, 7, 107).

У средини бадњиданске погаче покаткад се меће р. (ЗНЖОЈС, 18, 60). Р. се употребљује као лек од несвестице (облози од лишћа, ГЗМ, 4, 166).

С. игра доста важну улогу у народној медицини. Нарочито су спасоносне с. које су остале од бадњиданске вечере (СЕЗ, 40, 81; 83). С.

Паламида (цірѕіум арвенѕе). У пшеничним њивама са п. (која је штетан коров) закопава се на први дан Божића пасуљ од бадњиданске вечере, и том приликом се говори: »Кад никне овај гра, т̓г да никне паламида« (СЕЗ, 70, 1958, 349, Лесковачка Морава).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности