Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ледену пије, И џигит нполеће с коњем, и бели башлик се вије, И копље Високо блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, с мазгама пролазе туда тражећи добити своје; о, они не појме сладост чудесних санова твојих, Сирото дрво моје!
Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô лудо све благо духа свог; На градски, прљави базар срце сам бацао своје, Јер дневне истине људске биле су мени бог.
Но сад је у граду пустош. Базар је затворен давно, И смех се не хори више, ни песма у вече тавно. По улицама пустим купе се и блуде псине, И тигар
се Бен-Касим журко на бесном парипу своме, Он се дохвати тајно бедема и тврда града, И кресну балчаком кремен и базар запали тада. Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима.