Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој! Боже мој! Два сина имађаше, па док их је могла својом старом снагом послужити, даваше јој хлеба, а кад
— У мојој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
достојни су не само преваре но и поруганија; прво: што неправедно, а друго: што будаласто желе и запевају. А наша нас бака учи да ако што у срдитости и страсти и речемо да ћемо учинити, кад се гњев и страст утоле, о том ни да не мислимо.
Бедни су онде људи гди зли већу силу и власт имаду, и принуђени су као она бака говорити: „Мој синко, добро је и пред сотону каткад свећицу ужећи, јер је зао, ваља га се бојати”.
” — „А стоји ли у алкорану написано” — опет запита дервиш — „да су сви Турци браћа?” — „Бака! како не би стајало кад стоји?” — одговори султан.
Оно је добар погађач који погоди пре него се ствар случи; а кад се већ што догоди, свака бака може о том прорицати. Кажу за Шпањоле да ако ће ко од њих и просјак бити, опет је поносит и високоуман.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Аја,... Не зна нико!... — повика готово -сав онај народ. Зарожани се опет замислише. Утом се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: — Знате ли, децо ко ће то најбоље знати? — Ко, ко, ко?...
Подне беше увелико превалило. Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли. То је баба Мирјана.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Зар ово није јад?... Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. — Море, и наживела се!... Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко.
Африка
Према мени профил Рабата, од најлепших профила градова које сам видео; у даљини славна кула. Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
што му се није допало, код Аустријанаца, то је разлика, која постоји, између бечких госпожа, зашлих у године, и наших бака. Између аустријске господе и наших стараца. У нашем национу, каже, има мало курвара, међу остарелим људима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, у околини Бољевца, за време свадбеног ручка „бака доноси зету печеног петла и он мора од тога да једе“ зато „да би зет вршио своје брачне дужности као што их петао
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И Јелена је била веома лепа, само мало од плача подбула девојчица, када ми је казала: »Изволи, уђите...« Она и њена бака Софија имале су само кујну у приземљу.
Само је покварила фризуру. Јелена је чула Хари Џејмса. Јеленина бака је правила одличну вишњевачу. Она је у јулу купила пет кила вишања и ставила их у стаклену теглу.
Тачно у осам сати Јеленина бака је отворила теглу са вишњама и вишњевачом и питала нас хоћемо ли вишњевачу или вишње. Ја сам казао да желим вишње.
Сада се у слушалицама чуло »Wондерфул« Џорџа Гершвина. Замолио сам Јелену из приземља за игру. Бака је куњала, наслањајући главу на креденац.
Породични лекар доктор Алкалај дуго је вртео главом док ми је бака палила свећу изнад узглавља. Те ноћи спустисмо се на реку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Глуп Србљин буди, говедарски говори, онда си ти Вуков Србљин. Ако ли лепше што пером написа нег̓ што је бака изрекла крезуба, Србски то није. — певао је 1821. Сава Текелија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ти коња твога јашем, Да бос тапкаш поред мене, Да ти бритки ја мач пашем, Бака прелу да т' приђене, Да т' оседлам кô парипа: Да виш како ага ђипа.
“ Тако бака, Па рашити руке, Да довати деце двоје — Јао њине муке! Поскочише, повриснуше: „Јао, мајко, јао!“ Скочи мајка
5. Ту долази стара бака, Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи, зна
89. Лепо вече, красно вече, Он по своју оде мому, Ал' му онде бака рече, Да не има ње на дому, Да јутроске рано оде Боној стрини у пооде. 90. „Кад ће доћи?“ јунак пита.
Та знаћемо све до сутра, Или барем до прексутра. 94. Прексутра је, подне звони, А он оде тражит мому, Бака му се на пут гони; Шапну: „Није још на дому.“ Ал' он с пута тури баку, Те ка врати, па за кваку. 95.
4. Једна бака виде муку, Мудра беше, мудро поче, Истрже му штап из руку, Још повика: „Не дам, чоче, Не дам тужна лонац' груват,
збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила, Свака сока нацедила Из цветова лековити, И корења силовити; Па да јоште боље лечи,
“, то изусти Па стакленце доле спусти. Да науди — не мож' бити, Како је могла помислити? Бака беше тако блага, Као мати каква драга, И вељаше, кад је згледа, Да се сети свога чеда, Што је скоро изгубила, Што
Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му грдне греје прости.
Украј одра виде једну штаку, А подаље опет једну баку, Сломиле је претешке године, Она носи неке видарине. Бака ова беше бајалица, Бајалица, вешта лекарица, И за две-три недељице дана Поможе ми од претешких рана.
И сви људи вењаху ондака, Е то чудо учинила бака; Но ја мишља да од свега лека Више мени помогла је сека. Опрости се ране и невоље, Но могло је јоште бити боље.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети. — Причај, бако, причај.
— Причекаћу, облаче бакин, само док Дани оградим гроб, макар и трњем, да ме не кори на ономе свијету, а онда ће бака полагацко низ Уну. Што да сметам људима кад ме већ у књигама нема.
И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу. Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч? Бабино посвојче,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче. А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа.
Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Мâ знам, синко, знам али има ту и још нешто. Немој од мене крити, кад ја све знам.
— И на то баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне: „Прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама повежу.
А бака ће њему: — Сад ти друго не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш
— Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш видјети. Он сад проба, а крава, брате мој, стоји као укопана.
Плаче он тако, плаче, ал' ево ти опет оне баке, те га пита шта му је и зашто плаче. Он јој сад каже све. А бака ће њему: — Не бој се, синко, ништа, него кад буду канили краву клати, ишти ти да је сам кољеш, па онда изведи краву у
Она ће тебе хранити а ти ћеш њу тимарити. Баке нестане, а дечко оде кући н намисли да учини све онако како је бака спутила. Сјутрадан каже отац дечку: — Чујеш, дијете, нашу Миленку морамо још данас убити.
Дечко сад узме сјекиру, одведе краву у воћар, те је веже за једну воћку, онако овлаш, како га је бака напутила, и измахне сјекиром као да ће ударити краву у главу; крава тргне главом, отргне се, те нагне бјежати, а дечко
Дај ти нама — вели — штогођ да ми вечерамо, па нас прикриј ђегођ до шјутра, а ми ћемо ти за то добро платити. Бака пристаде, даде им вечеру и поведе их у подрум, ђе је стајало 'ајдучко месо, вино, ракија и друго.
Посједаше око огња и бака им изнесе вечеру. Пошто вечераше, рећи ће арамбаша: — Кад смо данас овако шићарили, донесите један од вас она два
Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина и стане просипати за собом, вабећи јарца: — Јац јацо, јац јацо!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да плаче, а маман јој однекуд извлачи фотографију Марлене Дитрих и држи предавање о томе како је споменута Марлена — „бака с најлепшим ногама на свету“, а уз то још и старија од бакуте! Тако почиње период анти-клопе, систем Матхаузен.
— ни Ава Гарднер више никад неће моћи да ме стигне, ни Елизабет Тејлор, ни она јер је већ ионако бака, а усто има и криве ноге, ни енглеска краљица Викторија, ни руска Катрина, ни мадам Помпадур, ни Естер Вилијамс, ни
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И МАЧАК 72 ШУМСКЕ БАЈКЕ 82 ЈЕЖЕВА КУЋА 83 рођени
КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН ВОЗАЧ 238 БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН 242 НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА 253 МАЈКА 254 КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ?
Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита.
Само за тренут! ... Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео. МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра
кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту живи Мјесец и бака с њим. Од синоћ Мјесец код куће није, а бака чека... пролазе сати...
Од синоћ Мјесец код куће није, а бака чека... пролазе сати... Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати.
Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут.
„Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут.
Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!
Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други, већ унук мој.
— бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други, већ унук мој.“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах. „Куда ли ноге његове језде!
Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх? Морам га тући, ту друге није!“ - и бака узе сандале сиве, брезовим прутом по њима бије. Ви сте за скитњу његову криве!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ајде, молим те, откотрљај га иза куће, и бака ће те частити. Почех да оклевам, јер може наићи мој друг... — Видеће твога коња, па ће и он свратити — мисли логично
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Настаде нема тишина међ' млађим светом. Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима. Па и старији се малко ућуташе...
и страховао да му кућа не опусти; и кочијаш, спремајући се на пут, бојажљиво се крстио и седао у кола; и сиромашна бака, носећи у »чаршију« пар пилића, бојаше се да је не пресретне зликовац и одузме јој њену замуку.
Снаша Јула оби ноге трчећи око баба Соке и молећи је да нађе какву било прилику. Једва једном дође бака и пита их: да ли би дали Кају за Милоша Ђурића, трговца.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
да се човек подсети куд се све некад пентрао, лети, и шта му је, кад зима стегне јака, кришом, с тавана, скидала бака.
МАРТОВСКО СУНЦЕ Пред сваким прагом нешто се мило и тихо дешава, Бака васцели дан пред капијом дремуцка, Замишљена, као да задатак неки решава...
Стари професор, бака на мартовском сунцу, деда који броји године, воз заспао између две станице, Крсто Пепа... Устај, и хајд поново за сто,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О СВОЈИНИ — Сваком се своје чини најљепше. — Свак’ се бави о своме. — Што је оџино, нек’ је под главом. — Свака бака под свој котао пуше. — Башта је први амбар. — Ако је и колиба, наша је. — Свак’ је од свога мала господар.
Шака бака, злата краса; поцјеливале се двије змије на глогову коцу и ржаном колачу. ОД ЗЛИХ ДУША (ВЕШТИЦА) (Да не би што чељади
(Ноћ и дан) 242 — Ситније од ђинђуве, а теже од товара? (Искра) 243 — Старац и бака најстарији и најмлађи су ка свијету; старац је бијел и радин, а бака црна и лијена?
(Искра) 243 — Старац и бака најстарији и најмлађи су ка свијету; старац је бијел и радин, а бака црна и лијена? (Дан и ноћ) 244 — Ти мене вијаш, а ја тебе; нити ти стиже мене, нит' ја тебе?
псоглави џуба — дуги мушки огртач џуџељ — дивља мачка шанац — кројач шака-бака — буба мара шаров — шарени пас; пас црне и беле длаке шеитан — ђаво шеријат — пут, закон Шијак — „Херцеговци зову
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи јарда: „Јац, јацо, јац, јацо!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
(хат) — коњ атар, ајтар — воља, расположење, пријатељство ашче — ако баба — отац багатела — ситница, ништарија бака — нуто, гле, види, пази Бако Веруламијус (Френсис Бекон Веруламски, 1561-1626) — енглески философ банкоцедула —
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тако га је баш звао, са којим је он некад златним пером заступао Рудничане из Баа, — који су говорили да су из Бака-баа и пушили на велике чибуке кад им је година добро рођевала, а из Ба из Јада кад је било друкче — а у адвокатској
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А та њена кротка пријазност није ју унижавала, већ, напротив, уздизала у свачијим очима. И бака ју је јако вољела, чинило ми се чак више, или бар топлије, него своје властите двије кћери.
Памтим, ту је био постављен одар покојне мајке, а касније дједов. Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету. Једном је у нашу варошицу залутао неки надвојвода од царске куће.
У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице. Бака га је, не знам из ког разлога, била узела к себи у кућу; ваљда да јој буде лијек од усамљености.
(Сјећам се да је бака смјеста отпустила служавку која је трагове тих цјелова на стаклу фотографије мог оца збрисала истом мокром крпом којом
И ко би право знао докле сежу једни а гдје почињу други? Глас тог клавира, уз који је бака пратећи се сама пјевушила Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби,
) Касно у ноћ спремао сам ковчеге, при свјетлости двају свијећњака. Бака ми је слагала марамице и кошуље. Читаво посљедње вријеме мотрила ме испод ока.
Кад је у винограде одлазила и бака, а то је бивало много рјеђе, путовао је још један мали туш, још преносивији од дједовог.
Може се замислити колико је умјешности и искуства требало па да се човјек тиме окупа. Бака се хвалила да она не прелије ни кап воде преко руба здјеле од воштана платна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто то све лијепо уговори, узме бака некакову кожу и шипку, па ос-бос опет од врата до врата, док опет дође пред онај двор.
Када се баба докопа прстена, пећи ће јој: — Ходи сједи, душо, за ме на ову кожу! Она сједе, а бака шипком пуц по кожи, и обје одлетише. Није шала, брате, вјештица и њезина сила, налет је био од нас и наше куће!
Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.
— Богме га однијела она бака, — па му онда све исприча шта се је и како догодило. — Зло и наопако, — одговори он — никад се више нећемо моћи нашој
Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче. А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа.
Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Ма знам, синко, знам, али има ту и још нешто. Немој од мене крити, кад ја све знам.
— И нато баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне „прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама повежу.
А бака ће њему: — Сад ти друге не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш
— Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш видјети. Он сад проба, а крава, брате мој, стоји као укопана.
Плаче он тако, плаче, ал̓ ево ти опет оне баке, те га пита шта му је и зашто плаче. Он јој сад каже све. А бака ће њему: — Не бој се, синко, ништа, него кад буду канили краву клати, ишти ти да је сам кољеш, па онда изведи краву у
Она ће тебе хранити, а ти ћеш њу тимарити. Баке нестане, а дечко оде кући и намисли да учини све онако како га је бака спутила. Сјутрадан каже отац дечку: — Чујеш, дијете, нашу Миленку морамо још данас убити.
Дечко сад узме сјекиру, одведе краву у воћар, те је веже за једну воћку, онако овлаш, како га је бака напутила, и измахне сјекиром као да ће ударити краву у главу; крава тргне главом, отргне се, те нагне бјежати, а дечко
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.
била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!
То је савет што га даје Наша мудра бака. Ко послуша неће јести Ни јаја ни кокошака. * * * Многи савет који чујеш Овим истим духом дише: Штеди ово,
Петровић, Растко - АФРИКА
Према мени профил Рабата, од најлепших профила градова које сам видео; у даљини славна кула. Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да су је старе очи варале, А ти се врати с њом... (Ћерим са Станом одлази.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јунаци, Пак ће нам се напунити сви молски сокаци Девојчица и снашица, кићених момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће
страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци и маторих бака; И веселих чада више у силног Перуна Нег' угрјумих мудричара и светих моргуна.
Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном је суза оку. Преко брега издалека Јутрења се зачу јека Са црквене куле звона.
Је ли тако и у Срему и равном Банату? Исти ђаво који се леже у подлом занату, У ком бака срећу баје, а Циганка чара, Одзив мени из горице плачем одговара.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ДЕЛА Садржај МОЛИТВА 2 ЈАБЛАН 3 КРОЗ МЕЋАВУ 7 ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ 17 МРАЧАЈСКИ ПРОТО 23 ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 29 ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 34 МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА 40 ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ 50 ЈАЈЦЕ 70 РЕЧНИК 72 ИЗАБРАНА
МЕЋАВУ 7 ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ 17 МРАЧАЈСКИ ПРОТО 23 ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 29 ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 34 МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА 40 ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ 50 ЈАЈЦЕ 70 РЕЧНИК 72 ИЗАБРАНА ДЕЛА МОЛИТВА Несрећан си, Народе
МЕЋАВУ 7 ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ 17 МРАЧАЈСКИ ПРОТО 23 ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 29 ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 34 МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА 40 ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ 50 ЈАЈЦЕ 70 РЕЧНИК 72 ИЗАБРАНА ДЕЛА МОЛИТВА Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино
Јаблан пасе, шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег'. Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан.
— Е, кад си се тако, бате, наруц'о, ето ти па мало 'нако заслади! — вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући.
“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости. Од драгости стаде љубити и грлити бака. — Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби.
Свак себи! Тражите конак! ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи.
— чуди се и крсти онај за кацом. ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА —Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли?
Кад се угледаше, обојица заплакаше, загрлише се и пољубише, па онда отреше сузе и шједоше пити. МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА Тишина. Само котао кврца и каткад варница прсне, па се као у љутини распршти и утрне.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Да ти коња твога јашем, Да бос тапкаш поред мене, Да ти бритки ја мач пашем, Бака прелу да т' приђене, Да т' оседлам к'о парипа: Да виш како ага ђипа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Готов ли је ручак за нас? ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко је прилично закаснио. — Извини, молим те. Код нас има старог света, и сваки час неком није добро. Бака моја је измислила да севање у њеном рамену одумине кад јој ја масирам подлактицу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
од сламе била где је његова помајка прела; Роман мајсторски забоде у њу пчиоду, окренувши вр’ горе, тако да кад сирота бака бона фіде седне, страшно ожежена ђипи и почне јаукати.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету мед у млеку! — каже бака. — На љуту бољку — љуту травку!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним