Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му празне бакрачлије.
мала, Пушка мала, ал' још мања шала: На њу Туре шчека Милутине, Замрси му мозак у тиквине; Звекнуше му празне бакрачлије. Али јако дође најстрашније! Боже мили, ко да те не фали?
Паде о тле чалма, перчин, чело, Задркта се и клону му тело, Па трупина низ коња се вије, Звекнуше му празне бакрачлије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад погледах на Турчина, мајко, кад ту аге Белил-аге нема, но му стоје бакрачлије празне; на лабуду нема господара, него двије поле око коња.