Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ал' он с пута тури баку, Те ка врати, па за кваку. 95. Врата чедо не забрави, Ваљда беше то случајно, Он с' у избу плао сави, Згледа
Гледаше ме брижно, жалостиво, Та срце ми понела је живо. Украј одра виде једну штаку, А подаље опет једну баку, Сломиле је претешке године, Она носи неке видарине.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Не шалим, богами, Сајане. Боље ми је да бјежим док још има вакта. Ја сам одговоран за сваку баку у овој нашој колони; буде ли њој нешто, и ја ћу пасти „срамном смрћу од руке својих другова“, како то лијепо стоји у
— Де, де, добро је, знам и ја да нијеси. Хвала теби само што си ти своју баку разговорио и душу јој разгалио. Испекла баба посинку за вечеру питу и поставила софру у дворишту.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно! Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици! Шта ћеш бити кад поластеш, душо, а?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Слушали баку и с много слоге свладали мушки невоље многе. А кад је бака на смрти била, рече им тужно: „Ех, сиротани, остасте
ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера продаје баку. За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
– Нисам толико млад да и бабама чиним услуге — па отресе прашину и пође. На излазу сретосмо баку, која држаше једну велику флашу пуну вина. Онако с ногу, а на празан стомак, натегосмо флашу, те је исписмо до дна.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Можеш ли је одмах дати — И на племе погледати? Окрену се жаба-баба, Па говори раку—баку: — „Ид’ отале, раче-баче, Не дам теби моје кћери, Да је водиш раку брату!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ноћи о поноћи Турци измакну оставивши веселој баки поврх главе и лијепо своје чадорје с храном и другим обиљем. Уза баку спасла се још и њезина коза, коју би она хранила спуштајући је обноћ низ бедеме на базгово стабло, које се и сада
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А ко тице, зверад храни, Он ће с’ бринут да сахрани И теб’, баку остарелу: Ми добисмо вољу смелу, Мила мајко, тамо поћи; Могнемо ли натраг доћи, Биће свима дост’ помоћи.
— Као што је познато, Змај је врло рано написао своју пародију Суботићеве баладе, Чемер-деку, Пелен-баку, која је први пут објављена у календару Месечару за 1860. год. Занимљиво је да се међу пренумерантима Босиља на стр.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Само шјутра! — Трже се Лујо као иза сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења. Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му: — Добро се ти, Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси...
Ћипико, Иво - Пауци
Отпрета ватру и угарцима испири је и наложи. Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. Раде даље премишљаше ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад стари баку саслушао, он јој оде санак толковати: „Чујеш мене, остарила мајко! Зло си снила, а горе ће бити: што је Сење тама