Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.
Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. — А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. — Ево на!
да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим,
Африка
и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем; распитивао се за његову породицу, дао му врло велики бакшиш, само да би био ту. И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло.
Арапин, који је био у собици са женом, прилази и мислећи да је он био изабрао најлепшу, а да ће тако заслужити бакшиш, нуди нам своју. Младић је гледа ћутећи, целу од главе до пете, бескрајно лагано, и одбија главом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— рече жена младом човеку ухвативши га испод руке. — И келнер је био јако љубазан. Зашто му ниси оставио бакшиш? Млади човек се окрену ка излогу кафане. Келнер је управо тресао мрве са стола или се правио да их тресе.
— Стварно, зашто му уопште ниси оставио бакшиш? – понови млада жена младом човеку док су улазили у такси. —То је мој отац — рече он. ЦАРСКЕ МРВИЦЕ —Азра...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке.
Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Раздао бих уз пут, као бакшиш.) КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО Бејах у Крапини, и тамо сних Време пре временâ свих, Мир и тишину давнога света,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици. Дечко оде. Капија се за њим затвори.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Сале! ИКОНИЈА: А и Цмиља добро пролази, обашка бакшиш! АНЂЕЛКО: Па да купим пантуфле, папуче, дугачке гаће... Погледај само ову данашњу младеж!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Смеје се.) МЛАДЕН Не, Васка. И без плате, без бакшиша! Плата, бакшиш ми што — могу тебе да служим. (Сав збуњен): Ето то! ВАСКА (све несташније, раскалашније): »Ето то!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за бакшиш. Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.
те му даде крошњицу и спреми га цару, да однесе трешње, али да их никоме другоме не даде, јер ће му, вели, цар велики бакшиш дати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наравно да се није могао сетити оног српског дечака у жутом кожуху са шубаром и шареним торбама. Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих добрих пријатеља Американаца, којима имам да захвалим што сам
Наравно да се није могао сетити оног српског дечака у жутом кожуху са шубаром и шареним торбама. Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих добрих пријатеља Американаца, којима имам да захвалим што сам
Петровић, Растко - АФРИКА
и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем; распитивао се за његову породицу, дао му врло велики бакшиш, само да би био ту. И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло.
Арапин, који је био у собици са женом, прилази и мислећи да је он био изабрао најлепшу, а да ће тако заслужити бакшиш, нуди нам своју. Младић је гледа ћутећи, целу од главе до пете, бескрајно лагано, и одбија главом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Опточена шареним поцакљеним циглама, са тешком двокрилном капијом од меди. Куцамо на капију, дајемо стражи добар бакшиш, који је и у старом завету признаван као пасош „важећи за све државе“ и улазимо несметано у град.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш! КАФЕЏИЈА Брго, све по три кораци у едан да фаћате, па кад мислем да сте там, а ви да се овдека.
НАЗА Јок, за вас не, сал за Сароша! БЕГОВИ Аман, бре! НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за Сароша. РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу... Јер... — Ах, мој брат никад срећу да не види што ме одоми, ожени... Што ме не пушти да идем.
(Окреће се Коштани): Коштан! Де, пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!... (Вади и баца јој новаца.) САЛЧЕ (Митки): Други пут ће она то, Митке, други пут!
) ТОМА (презриво): Шта »хаџија«? Шта ја имам на вас? Занат вам је то. Можете. Отпевајте... Бар џабе бакшиш да вам се не да. МИТКА (Коштани): Ти само пој! А кој на тебе руку дигне, ја сам овде!
(Сећајући се): Ама, тешка је и стара та песма! ТОМА (задовољан): Ех, када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
говоре цару честитоме: „Господине, царе Појазете, Марко није јунак николико, веће мртве одсијеца главе и пред тебе на бакшиш доноси“.
Ти отиди у ризницу б̓јелу, те ти узми жутијех дуката, даји бакшиш младим Сарајлијам̓ кад ти стану лова доносити“. Оде Грујо у ризницу б̓јелу; лаком хајдук бјеше на дукате: накупио
бакрачлија бакат (бахат) — топот бакрачлија — стремен, оно на чему јахач држи ноге кад је у седлу бакшиш — напојница, дар балчак — држак (од сабље или мача) баљемез — топ великог калибра бан — државни поглавар; уопште
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!... Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!...
Тако, наизменце, — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира. Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази
И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурног и бесомучнога играња.
— запита је Мане. — Зар тол’ке паре? — Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре! Овој си ја делим сас друство, али оно што је салте моје!... — Ево ти овој! — рече Мане.
— Било, Ајшо!... Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ... Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.