Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку. — Сјаши, балијо! — загрми' ја и напери' штуц. Он сјâ и стаде ко укочен, онијемио од стрâ. — Бацај све што имаш од оружља уза се још!
— вичем ја и увијек држим наперен штуц — није штуц већ мајку своју. Сјаши, Турчине; узјаши, Турчине, балијо; узјаши, јопе', балијо! Сјаши, Асане; узјаши јопе', Асане! Сјаши, беже; узјаши, јопе', беже?
Сјаши, Турчине; узјаши, Турчине, балијо; узјаши, јопе', балијо! Сјаши, Асане; узјаши јопе', Асане! Сјаши, беже; узјаши, јопе', беже? Сјаши, Чеко; узјаши, јопе', Чеко!