Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ја сам овде знате, к’о неки род, па зато се и не циврам, него се и сам послужујем. То ми је балсум, и, касти, једна слâдост.
Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек
Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«!
Све ћу урадити к’о што ми кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракији. це; јербо то је моја сладост, мој балсум! Ракија је једна моја сладост, кáсти. А је л’вама онако мало ’ладно, снаја!...