Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али бачки, оно ти је ватра! Жеравица! Па онда нису ни скупи, бадава, богами, бан-бадава! Само, знаш, треба куражи... Ти већ знаш како иде...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!... Не може човек онако планути за бан-бадава. Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!... Кмет је ћутао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
градом кнез узјаха на свога остарјелог, али још држећег Путаља чувеног по Катунској нахији и по Приморју, кога стари бан бјеше почео јахати прве године деветнаестога сољећа и који му добро послужи за вријеме дугог ратовања.
Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Ми слаби? Три смо на једнога. ЖУТИЛОВ: Три је њи на нас једнога. ЛЕПРШИЋ: А Бан и Виндишгрец? ЖУТИЛОВ: Док они дођу, овде нас могу све истребити. ЗЕЛЕНИЋКА: Нек истребе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ 154 ЉУБОМИР П.
Ђорђе Николајевић, у Србско-далматинскомъ магазину за 1838. и 1839, а Матија Бан, у Подунавци 1844, упознају православне Србе са далматинском књижевношху. 1847.
Он има своју етимологију и тумачења речи: реч Марко значи: кто мари, газда: гази да; пандур: бан дури; паорија; па ори ја.
МАТИЈА БАН У првој половини XИX века дубровачка књижевност, као целина, гаси се, и дубровачки писци прилазе или српској или
Двојица од најпознатијих дубровачких писаца из доба око 1840, Матија Бан и Медо Пуцић, опредељују се за српску књижевност. Матија Бан родио се 4. децембра 1818.
Матија Бан родио се 4. децембра 1818. године у Петрову Селу код Дубровника. 1834. ступао је у фрањевачки ред,69 из кога је изишао
70 Умро је у Београду, у дубокој старости, 1. марта 1903. Бан је почео писати рано, још око 1834, и на српском и на талијанском.
У њима се види чисто рационално схватање књижевности. Целом свом раду Бан поставља за задатак: »развој свијести и моралности нашега народа, као и његов углед пред свијетом«.
Данас је тешко схватити како су такви комади могли имати не само позоришнога но и књижевнога успеха. У своје време Бан је, сасвим озбиљно, био поређен са Шекспиром и његове драме превођене на неколико словенских језика.
он предлагао за књижевно наречје, које су усвојили не само писци из западних крајева као Његош, Јоксим Новић, Матија Бан, Медо Пуцић, Јован Сундечић и Стјепан М.
Од половине XИX века дошли су и католици, као Никола Томазео, Матија Бан, Медо Пуцић. Исто тако у данашњој српској књижевности има писаца католика, као Марко Цар и Иво Ћипико.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у очи и каже му пријекорно и поучно као неком драгом а недораслом: — Ето те, болан, у свијет си кренуо, али све ти је бан-бадава, опет си остао сељачина. — Сељачина!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан. О, румен ветар, рашчупан и луд, над свадбом шушти, крши му се пас а с наших крошњи засветлуца блуд кад ритам
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
вечер’ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска коња, Чувала их два господичића: Бан Стијено и капетан Јово. Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине!
Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска коња, Чувала их два господичића: Бан Стијено и капетан Јово. Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине!
196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован.
Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?
Зашто попи врана коња, златан буздован?“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи. — Свуд је добро, а у дому најбоље. — Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће. — С туђег хата насред блата. — Своје чувај, а туђе не дирај.
Куд год наш бан домаћин одлазио, од свуда к своме двору долазио; пред двором вољне и невољне находио, вољне у двор уводно да му вино
Дај, Боже, да би наш бан међу браћу и дружину долазио, мјесто му чинили, част му наносили, нека би пријатељ имао гајрета; да би наш брат
дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су плашили немирну и непослушну децу бабурица — буба мара бај — бајање бан — назив за сваког човека према коме се жели да се укаже поштовање баница — госпођа барак — космат пас, рундов
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
88. Приспи чаре на мачаре, на пање декање, на сење дупоре. 89. Прође бан јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком; мало га ко виђе, сватко га чу. 90.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
године, „Анђа капиџија“ налази се под бројем 468, а одмах иза ње, под бројем 469, долази песма „Краљ и бан код кола“.
Тако поред песме „Краљ и бан код кола“, за коју је означено да потиче из Горњег приморја, постоји још једна која је такође из Горњег приморја и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
268 МАТИЈА БАН 271 МОЛБА ПОТОКУ 272 ВУКАШИН РАДИШИЋ 274 ПРИЧА 275 НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ 277 СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК 278 ТВРДИЦА 280 ТЕРПСИХОРИ
Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839. Милош Светић МАТИЈА БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку
1839. Матија Бан ВУКАШИН РАДИШИЋ ПРИЧА Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Вишњичица вићана Љуљушка се кићана, Кора јој је
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино. Аи, да смешне работе, Бан ја, унук ми црв! Пст. Грицка Белу из утробе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО 801 ПЕСМЕ НОВИЈИХ
Лазару је послао у помоћ босански бан Твртко своју војску под војводом Влатком Вуковићем. „Са Босанцима је дошао, како изгледа, и један одред Хрвата под
главом, — то је бунтовничко куцање срца и гневни сјај очију осветничке раје, која не може да се помири с ропством. Бан Деренчић и његова сестра Доротеја из песме о боју на Крбавском пољу иду међу најтрагичније личности овога доба.
„У њој је изгинуо цвет хрватског племства и 10000 војника (од 15000). Сам заповедник хрватске војске, бан Мирко Деренчин, пао је у турско ропство.
Према песми, од Турака понуђено му при јатељство уз услов да пусти њихову војску преко своје земље бан Деренчић је гордо одбио и прихватио борбу под Удбином.
чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за себе у песми Урош и Мрњавчевићи, херој Страхинић бан и његова кукавна тазбина у песми Бановић Страхиња, издајник и бранилац отаџбине у Кнежевој вечери, Марко и неки његови
лако уверити ако упореди, на пример, описе јуначког руха и оружја у песмама: Женидба Душанова, Смрт војводе Кајице, Бан Зрињанин и Бегзада дјевојка, Новак и Радивоје продају Грујицу, Женидба Стојана Јанковића, Од Хорвата Мато; описе
и Радивоје продају Грујицу, Женидба Стојана Јанковића, Од Хорвата Мато; описе девојачког одела и лепоте у песмама: Бан Зрињанин н Бегзада дјевојка, Женидба Милића барјактара, Удаја сестре Љубовића; описе опремања коња у разним песмама о
се Османове речи у Женидби бега Љубовића, речи Бећирагинице у Малом Радојици, Вукове речи у песми Вук Анђелић и бан Задранин, стих „што ме, тужан, овуд потерало“ у Предрагу и Ненаду, стих „нек изиђе пред тавницу клету“ и „опет џелат
Погледује девет својих шура, а шуреви у земљицу црну. Бан погледну пашенога свога, некакога млада Немањића, а Немањић гледа у земљицу.
му право одговара: „Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води“. Бан удари, воду пребродио, и прими се на коњу ђогину, прими с' бане уз Голеч планину; он је оздо, а сунашце озго, те
Од њега си џаца задобила: кад т' одведем граду Једренету, бан ће ти се и онђе призират! Оно није Страхинићу бане, већ је оно царев делибаша; к мене га је царе оправио, јал' је