Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чашу за ону мрачну гомилу око постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски. Ја пијем у славу смеха Банаћана, што је поноснији од челика.
А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански. Пијем у славу Војног Суда и барјака црно‑жутих, којима се насмејао кад га осудише на смрт.
У славу поруке његове! Поручио нам је да се, на повратку са стрељања, отпева банаћански бећарац и одигра коло. У славу погурених и кужних који су играли, и стражара који су их тукли батинама.
То му није сметало да доцније оснује „демократску“ партију. Имао је банку. Ја сам своје критичаре, банаћански, цакнуо, и отишао. Ни данас ми није жао.